Novi podaci pokazali su da je čitav niz proizvoda u našoj zemlji poskupeo.Naime, u najnovijem izdanju MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi) navodi se da je inflacija znatno ubrzana i na mesečnom i na međugodišnjem nivou u aprilu 2021.
U martu i aprilu 2021. zabeležena je mesečna inflacija od 0,5% i 1,1%, te međugodišnja inflacija od 1,8% i 2,8%. Mesečna inflacija ubrzana je u aprilu pretežno pod dejstvom "privremenih faktora", dodaje se.Na ovakav ishod najviše je uticao rast cena neprerađene hrane od 6,7%, u kome se, po doprinosu inflaciji, istakao sezonski neuobičajeno visok rast cena svežeg povrća od 18,5%.

Domaća javnost naš poslovni ambijent često opisuje kao "divlji kapitalizam", ali stranci koji su iz razvijenog kapitalizma došli da žive i rade u Srbiji, ovde i dalje prepoznaju tragove socijalizma, pišu Biznis i finansije.
Više od 18.000 firmi u Srbiji nalazi se u vlasništvu stranaca, mahom Italijana, Slovenaca, Hrvata, Nemaca i Austrijanaca, pokazuje Centralna evidencija stvarnih vlasnika u nadležnosti Agencije za privredne registre (APR).

Realno je da se ostvari rast BDP-a od 6 odsto ove godine, ali je važno da se realizuje sve što je predviđeno rebalansom budžeta, kao i da postoje zdravi temelji privrednog rasta, podstakne domaće preduzetništvo kroz smanjenje nameta, nove tehnologije i JPP, smatra ekonomista Saša Đogović.Izglednim se čini i da će prosečna plata dostići 600 evra, ali je problematično to što je taj rast prvenstveno oslonjen na rast plata u javnom sektoru, a privatni ne može da „vuče“ taj trend jer strani investitori koji dobijaju subvencije zapošljavaju jeftinu radnu snagu.

Republički zavod za statistiku korigovao je svoju prvobitnu ocenu rasta BDP-a u prva tri meseca ove godine u odnosu na isti period lane sa 1,2 na 1,7 odsto.
Ovom neuobičajeno velikom korekcijom naša privreda je iskočila u vrh zemalja EU po rastu ekonomske aktivnosti u prvom kvartalu ili bar onih evropskih zemalja čije je ocene rasta objavio Evrostat.
Tu nema zemalja kao što su Irska koja je prošle godine imala najveći privredni rast u Evropi, zatim Estonije, Grčke, Slovenije i Hrvatske.

Na početku poslovanja i proizvodnje, od najveće važnosti su informacije koje se direktno tiču tržišta proizvodnje koju planiramo da pokrenemo. Osnovna pitanja na koja proizvođač treba da odgovori su šta će da proizvodi i za koga će da prozvodi. Na ova pitanja odgovor ima tržište, istraživanje tržišta neophodno je provesti zbog dobijanja informacija o potrebama istog za poljoprivrednim proizvodima koje mi planiramo proizvesti te mogućnosti dopremanja tih proizvoda blagovremeno i na potrebno mesto.

Na svetu postoji ukupno 2.755 milijardera čija je zajednička vrednost preko 13 triliona dolara, a među njima se nalazi više od 100 milenijalaca starosne dobi od 24 do 40 godina, što čini oko 3,8% od ukupnog broja svih milijardera na globalnoj sceni, piše Forbes.
Milenijalci, ljudi rođeni između 1981. i 1996. godine, koje je Forbes rangirao kao 25 najbogatijih milijardera-milenijalaca, opisujući njihov izvor bogatstva, nacionalnost i starost, imaju ukupnu neto vrednost od 573,1 milijarde dolara.

Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji bi uskoro trebalo da se nađe u skupštinskoj proceduri. Najvažnija izmena u odnosu na trenutno važeći propis tiče se odredbe po kojoj pun mesečni iznos naknade zarade porodilja, odnosno plate za vreme porodiljskog odsustva, ne može biti manji od minimalne zarade utvrđene na dan početka ostvarivanja tog prava. Dakle, prema novom zakonskom rešenju, porodilje više ne mogu primati naknadu manju od "minimalca" koji je bio utvrđen pre početka porodiljskog odsustva, a koji je za ovu godinu oko 32.000 dinara.

U Nemačkoj će kao eksperiment, počev od 1. juna, pa u naredne tri godine, grupa odabranih Nemaca primati mesečno 1.200 evra kao bezuslovni dohodak, a projekat će pratiti naučnici.
Za pilot projekat čiji je cilj da se istraže efekti bezuslovnog osnovnog dohotka, prijavilo se više od dva miliona ljudi, od kojih je odabrano njih 122 da primaju minimalac od 1.200 evra, za koji smeju da rade šta i koliko žele, piše Deutche Welle (DW).

Pred poslanicima uskoro će se naći i Zakon o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda koji je prošle nedelje usvojila Vlada. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže za RTS da će svima u lancu – od proizvođača do prerađivača – biti pronađeno mesto u sistemu na zakonom regulisan način.Branislav Nedimović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da nikad nismo imali Zakon o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda, već je do sada to bilo regulisano u oblasti celokupne trgovine.

DRŽAVA će u cilju unapređenja energetske efikasnosti domova subvencionisati, između ostalog, i ugradnju solarnih kolektora za centralnu pripremu potrošne tople vode.Njihovim korišćenjem ova vrsta troškova može da se smanji i do 90 odsto. Kolektor potreban za jedno veće domaćinstvo košta od 1.500 do 2.000 evra. To znači da bi građani trebalo da izdvoje od 750 do 1.000 evra, jer je predviđeno da polovinu troškova za radove na energetskoj sanaciji plaća država.