Iako Evropska centralna banka svakako želi da uvede digitalan novac koji bi bio alternativa kriptovalutama koje su već dugo u opticaju, digitalni evro to zapravo nikad neće biti – niti će mnogi koji već i danas plaćaju svojim mobilnim telefonima, uopšte znati da objasne u čemu je razlika.
Jer današnji novac zapravo svojim najvećim delom i jest digitalan: čak i pre računara se nikad nije štampao sav novac neke zemlje, nego se barem deo tek obračunavao u knjigama. Pritom se ne radi samo o trošku štampanja novca, mnogo je veći problem čuvanja svih tih silnih novčanica i kovanica i zato nikad nije toliko novca u opticaju koliko ga zapravo “ima”. Štampa se najviše dvadesetak odsto novca u opticaju – a i to u prvom redu zahvaljujući nacijama kao što je Nemačka, čiji se građani nikako ne mogu odviknuti “šuškanja” papira u svojim novčanicima, piše Deutsche Welle.

Srbiji ne preti opasnost da zbog narastajućeg javnog duga upadne u krizu sa otplatom, tvrde ekonomisti, ali problem vide u ubrzanom zaduživanju pod netransparentnim uslovima i ne uvek najnižim kamatama.Srbiji ne preti opasnost da zbog narastajućeg javnog duga upadne u krizu sa otplatom, tvrde ekonomisti, ali problem vide u ubrzanom zaduživanju pod netransparentnim uslovima i ne uvek najnižim kamatama.

„Kada smo se odlučili da od oca nasledimo porodični posao u štampariji, brat i ja smo nasledili i ono što je bila njegova poslovna filozofija, najpre kvalitet, poštovanje klijenata i rokova isporuke, a okupili smo i dobru ekipu radnika, što je ujedno garant da ćemo sve zacrtano i ostvariti”, priča za BIZLife Žika Ivanović, vlasnik štamparije „Zlatna knjiga”, iz Jagodine, koja je nedavno proslavila 30. rođendan. Smatra da je takva poslovna strategija dobra reputacija za firmu, da se biznis mora „voditi domaćinski”, što često podrazumeva da vlasnik i 10‒12 sati dnevno provede sa radnicima, i da se samo tako može doći do dobrih rezultata.

MINISTARSTVO trgovine, turizma i telekomunikacija objavilo je da će u julu i avgustu na ime subvencija ugostiteljstvu i turizmu zbog pandemije, firmama koje ispunjavaju uslove biti isplaćeno po 30.900,24 dinara po svakom zaposlenom kome je firma isplatila zaradu za decembar prošle godine i podnela odgovarajuću poresku prijavu.Spisak firmi koje su ostvarile pravo na subvenciju može se naći na sajtu ovog ministarstva a na njemu se nalazi 12.155 preduzeća.

Digitalna trgovina u Srbiji doživela je ekspanziju, prolazeći kroz različite faze. Od prihvatanja novog modela kupovine, do otvaranja internet prodavnica sa najraznovrsnijom robom.
To je dovelo do napretka i proširenja poslovanja i privrede u zemlji tokom pandemije korona virusa, rečeno je Tanjugu u Privrednoj komori Srbije."Asortiman traženih proizvoda putem interneta u vreme pandemije kovida se proširio i preko onlajn prodavnica se poručivalo sve, odeća, obuća, knjige, cveće, igračke, pokloni, pa čak i roba široke potrošnje, kaže sekretar Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo u PKS Marjan Stojanović.

Evropska unija zahteva zelene procese proizvodnje i ekološke proizvode i bez toga nema kokurentnosti na tržištu.Evropska unija zahteva zelene procese proizvodnje i ekološke proizvode i bez toga nema kokurentnosti na tržištu.Taj put sledi i srpska privreda, a olakšaće ga energetski skauti koji će ući u naša preduzeća i fabrike. Njihovu obuku finasira nemačka vlada.

Tek što smo shvatili da Milenijalci ipak nisu vanzemaljci, iako imaju drugačije poimanje života i poslovnog okruženja, na red za kupovinu naših proizvoda i usluga, ali i za zapošljavanje i uklapanje u radno okruženje, došli su Zumeri, generacija rođenih između 1995. i 2015. godine, i bacilli nas u novi rebus.
Svetska privreda priprema se da ih oberučke dočeka, jer oni već sada čine više od 20 odsto svetske populacije, a zajedno sa Milenijalcima čak više od 50 odsto radno sposobnih stanovnika na planeti. Oni koji prvi prilagode prodajni pristup njihovoj percepciji i načinu razmišljanja, imaće verne potrošače. A stručnjaci tvrde i da će oni osiguravači koji ih budu najbolje razumeli – imati najproduktivnije zaposlene koje je ova industrija ikada videla!

Otvorena građanska platforma „Akcija“ saopštila je danas da ima plan za vraćanje dostojanstva poljoprivrednim proizvođačima da ne bacaju ili besplatno dele poljoprivredne proizvode, a to podrazumeva da se isplati 200 evra subvencija po hektaru i obezbedi 50 odsto bespovratnih sredstava za investicije.

Zakonom o digitalnoj imovini omogućeno je izdavanje investicionih tokena u Srbiji, a u centralnoj banci očekuju da će oni doprineti finansiranju otpočinjanja poslovanja, pre svega manjih kompanija. U NBS kažu za Tanjug da su u početnoj fazi poslovanja tradicionalni izvori finansiranja obično nepristupačniji i objašnjavaju da su investicioni tokeni u praksi zasnovani na realnim projektima.

Da "mozgovi" iz Srbije odlaze, ali se u nju i vraćaju, pokazalo je jedno istraživanje Međunarodnog ekonomskog instituta iz Beča. U njemu se navodi da je između 2015. i 2019. oko 90.000 visokoobrazovanih mladih ljudi odlučilo da svoj život i karijeru razvija u našu zemlju.
Kako konstatuju istraživači, priliv mozgova može se povezati i sa dolaskom stranih studenata na srpske univerzitete, pre svega onih iz BiH i Crne Gore. Takođe, u Srbiju, zbog posla, dolazi i sve više visokoobrazovanih stranaca. Ovi optimistični podaci odnose se, ipak, samo na visokoobrazovane kadrove, dok je kod mladih sa nižim ili srednjim obazovanjem situacija obrnuta.