Poslednjih meseci cene hrane, goriva, energenata rastu, pa se postavlja pitanje da li smo u novom talasu poskupljenja i da li kućne budžete građana Srbije čekaju nova “iznenađenja” od jeseni? Ekonomski analitičari za N1 kažu da je skok cena uzrokovan globalnim dešavanjima – rastom cena svuda u svetu i činjenicom da je i ovu godinu obeležila pandemija koronavirusa.
Ako imate utisak da u vašu korpu staje sve manje namirnica za novac kojim ste nekada mogli istu da napunite, znajte da vas taj utisak ne vara. Osim evidencije u kućnim budžetima građana – dokaz da cene „skaču“ daje i statistika.

Zaposleni u kompaniji "Gugl" bi se mogli suočiti sa smanjenjem plata ako se odluče za stalni rad od kuće zbog pandemije korona virusa, javlja Rojters. Naime, britanska agencija imala je uvid u "Guglov" kalkulator plata.Naime, reč je o eksperimentu koji se odvija širom Silicijumske doline, i koji često postavlja trendove drugim velikim poslodavcima. Kompanije "Fejsbuk" i "Tviter" već su smanjile plate zaposlenima koji rade od kuće, a koji su se preselili u područja gde su niži troškovi života.

Domaća privreda je u podređenom položaju u odnosu na strane kompanije, tvrde preduzetnici. Oni smatraju da se nametima i plaćanjima koja im se stavljaju na teret, zapravo finansiraju strane firme. "Strani investitori su nelojalna konkurencija i troše budžetski novac, zbog toga su previsoki nameti na male biznise i na male zarade", kaže za Nova.rs Milena Amon iz udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije. Često se u javnosti čuje da je malim preduzećima, gde je vlasnik privatnik iz naše zemlje veoma teško da se izbore na tržištu koje je nemilosrdno i koje donosi velike izazove domaćim privrednicima. Neretko se dešava da država bogato plaća investitorima za novo radno mesto, a investitorima posao otežavaju i „pravila igre“, koja još uvek nisu uspostavljena tako da bi privrednici brinuli samo o tome šta i kako da investiraju.

Povećanje obima posla i kućnih obaveza tokom pandemije COVID-19 izazivaju duboko nezadovoljstvo među zaposlenim ženama, otkriva novi Deloitte-ov globalni izveštaj Women @ Work: A global outlook. Izveštaj ukazuje na to da ovo povećanje odgovornosti ima pogubne efekte na zaposlene žene jer danas 51% njih sa manje optimizma gleda na svoju karijeru u budućnosti. Osim toga, ispitane žene su pokazale i pad mentalnog zdravlja za 35 procentnih poena i motivacije na poslu za 29 procentnih poena u poređenju sa periodom pre pandemije.

Radna nedelja samo do četvrtka postala je hit među poslodavcima u Španiji, Novom Zelandu, Japanu, ali i u Danskoj i na Islandu. Poslodavci širom sveta počeli su da testiraju četvorodnevnu radnu nedelju, što je nakon rada od kuće još jedna promena koju je pandemija donela u svetu rada.
Kako se navodi, rasprava o takozvanom "skandinavskom modelu" koji se temelji na pretpostavci da će produktivnost rasti ako se smanji broj radnih sati nije posebno nova, ali u poslednje vreme opet je aktuelna zbog Kovid krize i to ne samo među vlasnicima kompanija, već i u javnom sektoru i među političarima.

Godišnje se iz Srbije u Nemačku u proseku iseli oko 30.000 ljudi.Oni mesečno zarađuju između 1.500 i 4.000 evra, najčešće iznajmljuju stan, donekle znaju nemački jezik, školuju decu i nemaju nameru da se vrate u Srbiju.
U Nemačkoj živi oko 450.000 Srba. Svoju egzistenciju temelje na radu i to najčešće u manjim firmama u oblasti ugostiteljstva i proizvodnji, ali i u zdravstvu, metalnoj industriji, građevinarstvu, poljoprivredi, uslugama čišćenja...

Sve više građana Srbije odlučuje se da uzme pozajmicu od banke i tako reši pitanje svog životnog prostora, umesto da plaća kiriju. Do kraja juna odobreno je 143.577 stambenih kredita, a šest godina ranije bilo ih je oko 100.000.

U početku  su usluge elektronskog bankarstva bile besplatne i banke su nas privukle da na taj način plaćamo račune. U uslovima epidemije pokazalo se da je to dobar način da se izbegne odlazak među ljude. Međutim, sada su te usluge poskupele. Da li se sada isplati plaćati putem interneta ili je lakše stajati u redu?

Do 15. septembra, traje rok - u kojem sindikati i poslodavci treba da se dogovore o povećanju minimalne cene rada. Polazni stavovi - razlikuju se za 5.000 dinara. U međuvremenu više puta se, i od nadležnih u državi, čulo da bi minimalac trebalo da dostigne ili premaši 300 evra.

Za zemlju izuzuzetno niskog BDP-a i čiji godišnji spoljnotrgovinski deficit ne pada ispod šest milijardi evra, 28,2 miljarde evra javnog duga je veliko iskušenje…
Ovih dana je objavljeno kako je nakon prvih šest meseci budžetski deficit Srbije umesto planiranih 175 samo 75 milijardi dinara. Dakle, uštedeli smo sto milijardi . Najavljena otplata  poslednje rate najskupljeg kredita koji je ekipa Mirka Cvetkovića podigla krajem 2011. godine i ostavila na teret budućim vladama.