Kada se saberu svi radni sati koji su u drugom tromesečju izgubljeni, to je jednako gubitku 510.000 radnih mesta sa 40-časovnim radnim vremenom, pokazuje istraživanje Međunarodne organizacije rada i Evropske banke za obnovu i razvoj. Da ne bude zabune, ovo ne znači da je 510.000 ljudi ostalo bez posla, već pokazuje koliko je ekonomija izgubila smanjenim radom tokom najžešćeg udara epidemije i najstrožih mera zaštite, uključujući vanredno stanje.

Procentualno smanjenje radnih sati tokom drugog kvartala iznosilo je 14,8 odsto. Kako se navodi u studiji, stopa nezaposlenosti nije baš najbolji pokazatelj stanja na tržištu rada i efekata kovida. MOR ukazuje da bolju sliku pruža broj izgubljenih radnih sati na nedeljnom nivou.

Privreda Srbije se brže oporavlja od posledica pandemije nego što se očekivalo, u prvih sedam meseci 2020. godine industrijska proizvodnja i spoljnotrgovinska razmena znatno su povećani, mada nisu dostigli prosek iz 2019. godine, saopštili su danas autori ekonomskog mesečnika “Makroekonomske analize i prognoze (MAT).

“Nema jasnih pokazatelja o dinamici investicija, ali se posredno može zaključiti da se i one oporavljaju”, naveli su u MAT-u.
Dodaje se da su potrošačke cene u julu porasle u odnosu na jun što nije u skladu sa sezonskim karakteristikama i dogodilo se prvi put posle 12 godina.

Domaći privrednici rešenje vide u cirkularnoj ekonomiji.
Pored više od 2.000 divljih deponija u Srbije ima samo 10 sanitarnih odlagališta i 120 opštinskih koja ne zadovoljavaju ni minimalne standarde. Rešenje problema i naši privrednici vide u cirkularnoj ekonomiji, jer taj koncept povećava udeo obnovljive i zelene energije.
Cirkularana ekonomija", koja podrazumeva vraćanje otpada kao sirovine ponovo u proizvodnju – novi je koncept privrednog razvoja koji daje odlične rezultate u Evropskoj uniji. Velika je šansa i za našu zemlju. Srbija, samo za tri godine, razvojem te oblasti mogla bi da otvori 30 hiljada novih radnih mesta.

Pre četiri godine ceo svet je pratio potez Dena Prajsa, preduzetnika sa sedištem u Sijetlu.
On je naime sebi smanjio platu sa milion dolara godišnje na 70.000 kako bi svojim zaposlenima mogao da isplati 70.000 dolara.
Dan, vlasnik kompanije za finansijske usluge Greviti pejments, nedavno se javio na društvenim mrežama i otkrio posledice te svoje odluke.

Epidemiološka situacija izazvana virusom korona donela je nemerljive štete privredi na globalnom nivou. Uprkos državnoj pomoći privrednicima, ni naša zemlja nije ostala imuna na razvoj događaja koji je planetu promenio preko noći.
Kako kažu iz Privredne komore Srbije, ekonomske prilike kod nas umnogome će zavisiti od razvoja i oporavka evrozone, koji je glavni spoljnotrgovinski partner naše zemlje. Najveći "gubitnik" u doba kovida 19 je oblast turizma, dok su od korone "profitirali" farmaceutska industrija i IT sektor.
Sa prvim zamahom virusa korona građani su bukvalno pohrlili u apoteke i trgovinske objekte, ne bi li iz straha i neznanja napravili zalihe. Prodavnice su u jednoj dnevnoj smeni ostvarivale promet ravan onom koji se u redovnim okolnostima merio u danima. Kao glavno sredstvo da suzbiju nervozu pušači su posezali za cigaretama, pa je duvanska industrija zabeležila u tom periodu značajan rast.

Samo jedna od deset elektroprivreda u svetu primarno ulaže u obnovljive izvore, pokazuje najnovije istražvanje Univerziteta Oksford. Čak i među kompanijama koje favorizuju zelenu energiju, 60 odsto njih nije obustavilo širenje poslova u segmentu fosilnih goriva.

Utisak da se svet nezadrživo okreće obnovljivim izvorima energije – nije tačan. To pokazuje najnovije istraživanje Univerziteta Oksford, koje je sprovedeno među čak 3.000 elektroprivreda širom sveta.

Korisnik u okviru jednog projekta može dobiti podsticaj u iznosu od 5.000 do 300.000 evra.
Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović potpisala je danas izmene i dopune finansijskog sporazuma za IPARD II program kojim je omogućena dodela bespovratnih sredstava za razvoj ruralnog turizma, saopšteno je iz njenog kabineta.
Samo za prvi poziv koji je otvoren do 30. oktobra korisnicima je stavljeno na raspolaganje oko 20 miliona evra koji mogu biti investirani u diversifikaciju poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja čime se stvraju uslovi za povećanje prihoda i standarda ljudi u ruralnim krajevima.

Oko 350.000 radnika prima oko 30.000 dinara mesečno, a opseg delatnosti gde se sada isplaćuje minimalna zarada proširen je zbog virusa korona, pa se sve češće govori i o pola miliona radnika koji su na minimalcu.
Minimalna zarada, koja bi trebalo da se isplaćuje radnicima angažovanim na najjednostavnijim poslovima, a prevashodno u periodu kada firma loše posluje, u Srbiji se veoma često zloupotrebljava. Za minimalac od trenutnih 30.000 dinara danas se neretko radi i u preduzećima koja sasvim dobro funkcionišu, a prema procenama sindikalnih organizacija, oko 350.000 radnika, to jest oko 15 odsto svih zaposlenih u zemlji, prima minimalac. Od tog broja, nešto manje od 30.000 zaposlenih u javnom sektoru takođe radi za minimalnu platu, a ima i onih koji u Srbiji rade za iznos niži od minimalca. Da je ukupan broj onih koji primaju minimalnu zaradu potcenjen, kao i da minimalac postaje pravilo, ne izuzetak, potvrđuje Zoran Ristić, savetnik za ekonomska pitanja u UGS „Nezavisnost”.

U prvoj polovini godine Beograd se našao na sedmom mestu u Evropi na sajtu Nomad list, jednoj od najpoznatijih internet lokacija za ocenjivanje destinacija za digitalne nomade. Ovakav rang među gradovima poput Lisabona i Berlina ukazuje na potencijal glavnog grada Srbije da bude mesto koje privlači i zadržava ovu vrstu radnika, navodi se u analizi Skener digitanih nomada (Digital Nomad Scanner).

Istraživanje o digitalnim profesionalcima iz inostranstva koje su sproveli Inicijativa "Digitalna Srbija" i UNDP Laboratorija za ubrzani razvoj usmereno je istraživanje ko su digitalni nomadi u Beogradu, kako ih zadržati duže i motivisati da ostvaruju čvršće veze sa tržištem u Srbiji.

Porastom broja uspešnih predstavnica inovacionog preduzetništva, iz godine u godinu tema ženskog inovacionog preduzetništva sve više dobija na značaju.
Širenje svesti o značaju razvoja ženskog inovacionog preduzetništva dovodi do pronalaženja većeg broja mogućnosti za podršku i pomoć pri pokretanju sopstvenog preduzetničkog poduhvata.

Jedan od glavnih razloga za povećanje broja žena u ovoj oblasti je brz razvoj i uvođenje digitalnih tehnologija u
svakodnevno poslovanje. Osim održavanja brojnih događaja na temu ženskog inovacionog preduzetništva, sve češće se organizuju grupe i zajednice žena zainteresovanih za preduzetništvo, kako bi razmenjivale svoje priče i iskustva.