Godišnje 300.000 radnika koristi odsustvo zbog bolesti, a kako će poslodavci utvrđivati da li foliraju.

Novi propisi koji predviđaju otkaz za lažiranje bolovanja, pa čak i sanckije za lekare, više su preventivna mera i način upozorenja za radnike nego rešenje koje bi u praksi bilo moguće primeniti. Ovo tvrde predstavnici radnika koji podsećaju da sankcije za lažno bolovanje postoje odavno, ali i da je pitanje koliko bi zaista i bilo moguće utvrditi da je doktor dao lažnu dijagnozu.

Poslednjih godina procenat zaposlenih koji imaju limitirane ugovore ili su samozaposleni porastao je sa 18 na 22,7 odsto.

Malo više od petine radnika Srbije ima ugovor o radu na određeno vreme ili je angažovano po ugovoru o obavljanju privremeno-povremenih poslova, a u poslednjih nekoliko godina procenat takvih građana porastao je sa 18 na 22,7, dok se polovina svih angažovanih u našoj zemlji i dalje ne može pohvaliti da ima sigurno zaposlenje u kojem ostvaruje radna prava koja su im ugovorom zagarantovana. Da se udeo radnika na određeno sve više povećava, posebno onih koji imaju ugovore sa ograničenim trajanjem ili su samozaposleni, ukazuje Mario Reljanović, istraživač u Institutu za uporedno pravo, u studijskoj analizi „Indikatori dostojanstvenog rada u Srbiji”.

REPUBLIČKI geodetski zavod je razvio, testirao i pustio u rad elektronski šalter. Zahvaljujući njemu poslove, za koje građani moraju da uposle licencirane geodete, u Katastru će preko njih završavati - onlajn. U praksi, 90 odsto obaveza sa zemljišnom administracijom klijenti će sada završavati u licenciranoj geodetskoj organizaciji. Njih je trenutno 440 u Srbiji. A najveća prednost je što će to moći da rade u gradu u kome žive, bez obzira na to gde se nepokretnost nalazi.

Profesor Ekonomskog fakulteta Milorad Filipović izjavio je da je efekat stranih direktnih investicija (SDI) znatno manji nego što se predstavlja u javnosti, zato što „niko ne priča" o odlivu kapitala koji strane firme iznose iz zemlje.

„Znači 2,3 milijarde evra koliko smo prihodovali po osnovu SDI prošle godine mi moramo da umanjimo, kad otvorite platni bilans, za preko 1,1 milijardi evra koji su repatrijacijom izneti. To su strani invetitori ovde proizveli i izneli iz naše zemlje kao svoj prihod", rekao je Filipović na forumu „Subvencije, razvoj privrede i rast investicija" u organizaciji Nove ekonomije i Balkanskog fonda za demokratiju (BTD).

Državljani Srbije bez uvoznih dažbina u zemlju mogu da unesu robu u vrednosti do 100 evra, a za onu čija vrednost ne prelazi 3.000 evra, dažbine u iznosu od 10 odsto carine i 20 odsto PDV-a, mogu se platiti u tzv. skraćenom postupku na samoj granici, podsetila je danas Uprava carine.

Domaćinstva su prošle godine u Srbiji prosečno trošila 64.481 dinara, od toga više od trećine novca odlazilo je na hranu i bezalkoholna pića, pokazala je analiza potrošnje u 2018. Republičkog zavoda za statistiku.

Kako piše Danas, građani Srbije su tako 16 odsto sredstava trošili na stanovanje i grejanje, a nešto više od devet odsto za transport. Najmanje sredstava, tek 1,5 odsto, ostajalo je za obrazovanje.

Srpski akademici i ekonomisti obležili su stogodišnjicu rođenja dobro nam znanog Deda Avrama - čoveka koji je preko noći izjednačio dinar sa nemačkom markom i zaustavio jednu od najvećih hiperinflacija u istoriji sveta. Januara 1994. mesečna inflacija bila je 313 miliona odsto, a zemlja na ivici kraha.

Bili smo milijarderi po nulama na novčanicima, a ništa nismo mogli da kupimo. Štampanje para bez pokrića obezvredilo je plate i penzije tokom 40 meseci koliko je trajala hiperinflacija.

Kada je pre desetak godina stručna javnost tražila objašnjenje od bankara zašto su kamatne stope u Srbiji među najvišim u Evropi, njihov odgovor po pravilu je bio – zbog visokog rizika zemlje.

Ovih dana, tačnije 12. novembra premija rizika zemlje merena tzv. EMBI indeksom pala je na istorijski niskih 34 bazna poena, što znači da se za obveznice Srbije plaća za 0,34 odsto viša kamatna stopa nego na američke obveznice (koje se uzimaju kao benčmark). Pre oko šest godina ta kamatna stopa bila je 10 puta veća, a pre osam godina i celih 15 puta.

Pred poslanike Skupštine Srbije stigao je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima.

Taj predlog je Vlada Srbije usvojila da bi se u društvo s ograničenom odgovornošću uveo novi model nagrađivanja zaposlenih, mendžmenta i trećih lica, odnosno investitora i konsultanata.

Nacrt uredbe o paušalnom oporezivanju predviđa niz pogodnosti, a za 117.000 paušalaca u Srbiji, promena, pre svega, donosi automatizaciju procedura, smanjenje birokratije i veću predvidljivost u pogledu utvrđivanja poreske obaveze.

Usvajanje uredbe očekuje se u decembru, a stupanje na snagu u januaru 2020. godine, rečeno je danas u Beogradu na drugom od četiri planirana okrugla stola na kojima će javnosti biti predstavljena ta uredba.