Oko 350.000 ljudi u Srbiji radi za 27.000 dinara, još toliko ima platu između 31.000 i 32.000 dinara, na mesečni lični dohodak oko 200.000 ljudi čeka između tri i šest meseci, a 80.000 radnika uopšte ne prima platu.
Srbija je zemlja sa maltene najnižom minimalnom zaradom u Evropi, država u kojoj se prava iz oblasti rada, kako izgleda, ne poštuju onako kako bi trebalo. Radnici najčešće prijavljuje diskriminaciju upravo u oblasti rada i zapošljavanja, žaleći se na nedostojanstven rad koji, između ostalog, podrazumeva i nisku mesečnu zaradu.

Januar nam svake godine deluje kao "Zločin i kazna".

Trideset i jedan dan u mesecu stoji kao izazov pred nama, a mi švorc. Da, bili su praznici. A pogled u budućnost je zamagljen.

Posle sezone slava, novogodišnje kupovine i dočeka Nove godine, stigao je januar, mesec u kome, po statistici, građani najviše duguju.

Fiskalni računi više neće moći da se štampaju na termalnom papiru koji sadrže hemikaliju bisfenol A. Ovaj standard već od 1. januara važi u Evropskoj uniji, dok će Srbija iste propise početi da primenjuje od 1. jula ove godine.

Za ovu oblast nadležno je Ministarstvo za zaštitu životne sredine, koje će kontrolisati sprovođenje novih propisa, a Alternativa za bezbedne hemikalije Alehem je još tokom 2017. godine kontrolisala 33 uzorka na tržištu Srbije.

Minimalna cena rada po satu od 1. januara uvećana je na 172,54 dinara (neto) što je povećanje od 11,1 odsto u odnosu na dosadašnji iznos.
Nakon povećanja, minimalna mesečna zarada 2020. godine iznosiće prosečno 30.022 dinara.

U godini za nama, minimalac je iznosio 27.022 dinara.

Nove odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji bi trebalo da idu u korist dužnika, važe od 1. januara, a taj akt predviđa nekoliko veoma važnih novina koje, kako je nedavno rekla ministarka pravde Nela Kuburović, uspostavljaju srazmeru između potraživanja i dugovanja, odnosno imovine dužnika na kojoj se sprovodi izvršenje.
Tako sada dužnik – vlasnik nepokretnosti, neće moći da ostane bez stana zbog komunalnog duga manjeg od 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, a porodilje i deca potpuno su zaštićeni. Uz to, uvedeni su limiti zabrana izvršenja na plati, zaradi i penziji, a predviđene su i promene zaštićenog iznosa za naplatu potraživanja. Uvodi se elektronsko nadmetanje za prodaju pokretnih i nepokretnih stvari, elektronska oglasna tabla, a posebno su pooštorena pravila o postupanju javnih izvršitelja i njihova odgovornost.

Prosečna plata na kraju 2025. godine biće 900 evra, a prosečna penzija između 430 i 440 evra, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na predstavljanju programa “Srbija 2025”. Ekonomski stručnjaci smatraju da je ovaj plan razvoja u narednih pet godina veoma ambiciozan, ali ne i nemoguć, dok pojedini smatraju da bi bilo pozitivno i ako bi se ostvario makar deo najavljenih projekata. Ipak, većina se slaže da je teško verovatno da će najavljeni nivo zarada biti dostignut u tako kratkom periodu od 5-6 godina.

Sloboda, samostalnost, fleksibilnost radnog vremena i zarada koja se u IT sektoru za određene poslove kreće od 400 do 6.000 dolara, neke su od prednosti frilensinga, kaže naš sagovornik koji je želeo da ostane anoniman, a koji se tim poslom bavi već devet godina.

Dok je većina u IT sektoru zaposlena u manjim ili većim, domaćim ili stranim kompanijama, ovaj mladi Novosađanin svoje klijente pronalazi isključivo preko “upwork” platforme. Na njoj izrađuje veb sajtove, a s obzirom na to da je frilenser u tom poslu, od njega se očekuje svaki deo poslovanja - od pribavljanja projekata, pregovaranja, finansija i izrade projekta.

Indija će svoj cilj da joj ekonomija vredi pet biliona dolara dostići do 2026, čime će postati četvrta po veličini privreda na svetu, tvrdi CEBR.

Kako se dodaje u izveštaju Centra za proučavanje ekonomije i biznisa (CEBR) čije je sedište u UK, do 2034. ta južnoazijska zemlja imaće treću po veličini ekonomiju na planeti.

Otvorene pozive trenutno imaju Razvojna agencija Srbije, Fond za razvoj, Fond za inovativnu delatnost, kao i Nacionalna služba za zapošljavanje.

Mladi preduzetnici koji odlučuju da pokrenu biznis, ali i iskusniji privrednici koji planiraju dalji razvoj i rast svojih firmi, najčešće kao jedan od glavnih izazova u poslovanju ističu manjak finansija. Rizik bankarskih pozajmica često ih odvraća od investiranja na ovaj način, ali zato država koja kroz svoje programe trenutno iz četiri izvora nudi podršku privredi. Neki od konkursa omogućavaju čak i do 70 odsto bespovratnih sredstava za projekte unapređenja poslovanja, digitalne transformacije, saradnju nauke i privrede, zapošljavanje osoba sa invaliditetom...

Novogodišnji praznici još neće dobro ni da se zahuktaju a potrošače u Beogradu dočekaće promena režima u trgovinama, gde više neće moći da se koriste plastične kese, posebno ne one tanke u koje smo stavljali voće i povrće.

Umesto njih, trgovci najavljuju papirnu ambalažu, ali se već sada javljaju glasovi koji ukazuju da će to mnogo više “koštati” planetu, jer je osnovna sirovina za izradu hartije drvo, podrazumeva se dodatna seča šuma pri čemu je reciklaža takvih kesa krajnje ograničena. Trgovci će na kasama, uz naplatu ponuditi i platnene i biorazgradive kese, koje navodno manje zagađuju sredinu jer im je period raspada u prirodi znatno kraći od klasičnih.