Preduzeće treba da prikupi sekundarne podatke na organizovan način, onako kako je to predviđeno planom istraživanja. Međutim, iako korisne, sekundarne informacije nisu dovoljne da bi se donele složene marketinške odluke u preduzeću. U ovakvim situacijama potrebno je početi sa prikupljanjem primarnih podataka. U toku primarnog istraživanja preduzeća prikupljaju podatke preko direktnog kontakta sa trgovačkim predstavnicima ili
potencijalnim kupcima na ciljnom tržištu.

Primarno istraživanje sastoji se u prikupljanju podataka o namerama, mišljenjima i stavovima ponašanja potrošača u kupovini. Izbor načina prikupljanja podataka zavisi od karaktera istraživanja, raspoloživog vremena i sredstava.

Metod primarnog istraživanja povezan je sa prikupljanjem informacija o konkretnom preduzeću ili proizvodu, te su troškovi njegovog sprovođenja visoki i značajan je utrošak vremena. Kao rezultat, veliki broj malih preduzeća počinje istraživanje ciljnih tržišta korišćenjem metoda sekundarnog istraživanja, dok se za prikupljanje i analizu primarnih podataka angažuju stručne agencije za istraživanje tržišta.

INDEKS ČLANAKA:

NAZAD NA SADRŽAJ

Pre nego što počnete sa prikupljanjem sekundarnih podataka potrebno je da sastavite spisak od 5 do 10 potencijalnih izvoznih tržišta (najbolje je da izaberete od 3 do 5 velikih tržišta i od 3 do 5 manjih tržišta). Nakon što ste sastavili listu izvoznih tržišta potrebno je da pristupite prikupljanju i analizi sledećih podataka:

  • veličina i rast tržišta
  • pristupačnost tržišta
  • analiza konkurencije
  • ekonomska i politička stabilnost
  • geografski položaj tržišta
  • kultura i običaji zemlje

Podaci prikupljeni ovim istraživanjem omogućiće preduzeću da kreira strategiju ulaska i nastupa na stranom tržištu.

Veličina i rast tržišta
Kada prikupljate podatke o veličini tržišta, prvo na šta treba da obratite pažnju jeste ukupna populacija zemlje. Zatim, procenite koliko je učešće vaše ciljne grupe - kupaca u ukupnoj populaciji (npr. ukoliko ste proizvođač bezalkoholnih pića procenjujete ukupan broj mladih - tinejdžera u populaciji). Do navedene informacije možete doći putem kontakata sa statističkim zavodima koji raspolažu podacima o strukturi populacije zemlje prema životnom
dobu i visini potrošnje domaćinstava.

Ulazak na malo tržište, na kojem posluje samo nekolicina preduzeća, može vam pružiti mogućnost da budete među prvima i razvijate svoje poslovanje uporedo sa razvojem tržišta na kome poslujete. Ali budite oprezni! Sagledajte sve ekonomske, političke i administrativne barijere koje prate ulazak na mala tržišta.

Rast tržišta je veoma značajan parametar koji ukazuje kakvi su trendovi na tržištu odnosno da li tražnja za određenim proizvodom raste ili opada. Ocenu rasta tržišta možete izvesti na osnovu statističkih podataka o visini uvoza vašeg proizvoda ili usluge za poslednje tri godine. Konstantan rast uvoza ukazuje da je reč o tržištu u ekspanziji. Prilikom kreiranja vaše izvozne strategije uzmite u razmatranje veća tržišta sa izraženim potencijalom rasta jer su, u tom slučaju, manje opasnosti od konkurencije i veće šanse za osvajanje tržišta.

Analiza konkurencije
Da biste procenili šanse za uspeh na stranim tržištima potrebno je da upoznate konkurenciju. Bitno je da znate ko su vaši glavni konkurenti na izvoznim tržištima, podatke o tržišnom učešću i cenama istih ili sličnih proizvoda.

Pristupačnost tržišta
Pristupačnost tržišta obuhvata mogućnosti plasmana proizvoda i eventualne barijere pri ulasku na strana tržišta. U faktore koji ukazuju na pristupačnost izvoznog tržišta uključujemo:

  • Carinska tarifa,
  • izvozni i uvozni režim utiču na plasman proizvoda i usluga na strano tr žište.


Ekonomska i politička stabilnost

Procena ekonomske i političke stabilnosti stranog tržišta zasnovana je na analizi statističkih podataka o rastu bruto društvenog proizvoda, visini prihoda po glavi stanovnika (per capita), spoljnotrgovinskom bilansu zemlje (izvoz-uvoz) i stopi nezaposlenosti. Prikupljeni podaci pomoći će vam da optimalno procenite izvozna tržišta i kreirate izvoznu strategiju.

Na internet prezentaciji Carinske unije pri Evropskoj komisiji možete pronaći sve podatke o ekonomiji zemalja EU, carinskim i vancarinskim barijerama za izvoz i uvoz proizvoda za sve zemlje sveta.

Stabilnost političkog sistema, učestalost menjanja zakonske regulative u oblasti spoljne trgovine i uticaj države na poslovanje domaćih i stranih preduzeća ukazuju na (ne)sigurnost ulaska na tržište.

Geografski položaj tržišta
Udaljenost izvoznog tržišta utiče na vreme i način isporuke robe. Dobrom organizacijom špedicije i transporta možete umanjiti cenu proizvoda i postati konkurentniji na udaljenim tržištima.

Kultura i običaji
Poznavanje jezika, običaja i kulture zemlje u koju izvozite neophodno je prilikom kreiranja strategije ulaska i nastupa na stranom tržištu. Na taj način ostvarićete efektivniju komunikaciju sa poslovnim partnerima.

Značenje pojedinih faktora poput boje i brojeva mogu se značajno razlikovati među pojedinim zemljama. Na primer, kod dizajna ambalaže proizvoda treba da vodite računa da je belo boja smrti u Kini i Indiji, dok ljubičasto ima isto značenje u Španiji. Nakon sprovedenog istraživanja izvoznih tržišta s vaše liste, bićete iznenađeni kako isti proizvod koji je sjajno primljen u jednoj zemlji uopšte nije prihvaćen od strane kupaca u nekoj drugoj zemlji.

INDEKS ČLANAKA:

NAZAD NA SADRŽAJ

Postupak formiranja konačne cene izvoznog proizvoda, pored troškova proizvodnje, marketinga i ostalih izvoznih aktivnosti, treba da uključi i troškove dobijanja dozvola za izvoz.

Prikupljanje izvoznih dozvola zahteva poznavanje:

  • izvozne procedure,
  • vremena potrebnog za dobijanje potrebnih dozvola i
  • visine troškova dobijanja dozvola.

Poznavanje navedenih elemenata važno je za svakog izvoznika kako bi bio u mogućnosti da planira vreme i troškove i time izbegne eventualne probleme oko carinjenja proizvoda i kašnjenja u isporuci.

Sva roba koja se izvozi iz carinskog područja Srbije , prema Odluci o razvrstavanju robe na oblike izvoza i uvoza (Službeni list SRJ, br. 25/2001), razvrstava se na sledeće režime izvoza:

  • slobodan izvoz(LB),
  • izvoz na osnovu dozvole(D) i
  • izvoz na osnovu kvote, koja se utvrđuje po količini (Kk), odnosno po vrednosti (Kv).


Većina roba koja se izvozi nalazi se na LB režimu jer spoljnotrgovinska politika naše zemlje nastoji da stimuliše izvoz. Zahtev za izdavanje izvozne dozvole upućuje se nadležnom Ministarstvu.

U cilju sprečavanja izvoza robe koji bi uticao na eventualne sezonske poremećaje na tržitu i snabdevenost pojedinim vrstama proizvoda, dr žava reguli še izvoz uvođenjem kvota (K).
Zahtev za izdavanje izvozne kvote upućuje se odgovarajućem organu. Za dobijanje rešenja o dodeli kvote plaća se odgovarajuća taksa.

Za izvoz pojedinih proizvoda potrebno je pribaviti dozvolu od nadležnog ministarstva.

Takođe, kod određenih poljoprivrednih proizvoda (uglavnom mesa i mesnih prerađevina) potrebno je posedovati odgovarajuće sertifikate - rešenja:

  • Rešenje kojim se dokazuje da izvozna klanica i drugi izvozni objekti ispunjavaju uslove za izvoz pošiljaka mesa i prerađevina od mesa, sirovina i otpadaka životinjskog porekla
  • Rešenje kojim se utvrđuje da izvozni objekti ispunjavaju uslove za izvoz riba, pernate živine za priplod i jaja za priplod.

NAZAD NA SADRŽAJ


Odgovori na sledeća pitanja mogu da vam pomognu u oceni koliko izvoz može da utiče na poboljšanje poslovanja vašeg preduzeća:

Šta vaše preduzeće može da dobije izvozom?
Da li se izvoz podudara sa planovima poslovanja vašeg preduzeća?
Da li je vaše preduzeće spremno za promene koje će doneti izvoz: upošljavanje novih kapaciteta, zapošljavanje novih radnika i kvalitetnog menadžmenta i drugačije upravljanje finansijama?
Da li su očekivane koristi od izvoza vredne uloženih sredstava, ili je bolje da se vaše preduzeće okrene poboljšanju poslovanja u Srbiji?

INDEKS ČLANAKA

NAZAD NA SADRŽAJ

Osiguranje robe se obavlja u cilju zaštite od eventualnih gubitaka i oštećenja prilikom transporta. Roba je, bez obzira na prevozno sredstvo, relaciju prevoza ili njenu vrstu, tokom puta do odredišta izložena čitavom nizu najrazličitijih rizika koji mogu prouzrokovati njeno oštećenje (umanjenje vrednosti), a u najgorem slučaju, i potpuni gubitak.

Osiguranje robe u transportu je imovinsko osiguranje robe koja se prevozi, robe koja je u skladištu dok čeka utovar ili dalju otpremu i prevoznih sredstava u koja ne spadaju kopnena sredstva prevoza.

VRSTE OSIGURANJA

OSIGURANJE OD ODGOVORNOSTI ŠPEDITERA

Namenjeno je pravnim i fizičkim licima (preduzetnicima) čija je delatnost obavljanje javnog drumskog prevoza u unutrašnjem i međunarodnom prometu.
Ovim osiguranjem pokrivaju se štete koje bi prevoznik mogao pretrpeti usled potpunog ili delimičnog fizičkog gubitka ili oštećenja tereta tokom prevoza, kao i za zakašnjenje u isporuci.

OSIGURANJE ROBE U PREVOZU (CARGO)

Najčešći korisnici CARGO osiguranja su sami vlasnici, jer se pored osiguranja robe koja se prevozi osiguravaju i trajna i obrtna sredstva. Osiguranje pokriva sve štete nastale usled fizičkog gubitka i oštećenja robe u međunarodnom ili domaćem transportu.

CARGO osiguranje omogućava da se, osim robe, ugovore i nadoknada troškova otpreme, pakovanja i prevoza do odredišta, troškovi premija osiguranja i očekivane dobiti kao i ostali troškovi pošiljke (carine, porezi i drugo).

Visina pokrića zavisi od potreba osiguranika koji se mogu odlučiti na pokriće samo određenih imenovanih rizika (osnovni rizici) ili na sveobuhvatno pokriđe "svi rizici". Osiguranje je moguće sklopiti za svaki pojedinačni prevoz posebno (osiguranje u drumskom, železničkom, rečnom ili vazdušnom prevozu robe) ili, ukoliko osiguranikovo poslovanje uključuje različite vidove transporta u toku godine, može se sklopiti godišnji ugovor o osiguranju (generalna polisa).

ŠTA POKRIVA OSIGURANJE?

U situacijama kada je kupac dužan da obezbedi osiguranje, prodavac mora da dobije potvrdu da je roba osigurana pre nego što se ona fizički izveze. Najbolje je da tražite kopiju dokumenta o osiguranju kako bi se potvrdilo da je obezbeđeno pokriće od rizika transporta robe. Roba je obično osigurana do luke ili aerodroma u kojima se vrši istovar. Često se osiguranje robe mo že produžiti "od skladišta do skladišta", tj. "od vrata do vrata".

Roba treba da bude osigurana najmanje na puni iznos fakture. Tako će osiguranik, u slučaju gubitka ili oštećenja pošiljke, biti u istoj finansijskoj poziciji kao kada bi posao bio uspešno okončan.

Osiguranje robe može da pokriva razne rizike među kojima treba posebno istaći one koji se odnose na standardno osiguranje robe:

  • tonjenje ili potonuće
  • oluje
  • požare ili eksplozije
  • štetu prouzrokovanu vodom
  • pirateriju
  • sudare
  • havarijsku štetu
  • nezakonite radnje kapetana ili posade
  • krađe ili sitne krađe
  • štetu/lomljenje usled nepravilnog rukovanja
  • gubitak tovara

Stepen pokrića osiguranja zavisi od rizika koji su pokriveni polisom ali i od rizika poput: robe koja se otprema, odredišta i standardne prakse za određene vrste trgovine.

Rizici se obično dele na:

  • Osnovne - pokriveni polisom uz redovnu premiju kao npr. saobraćajne nezgode, elementarne nepogode, provala, krađa i rizik mora.
  • Dopunske - pokriveni polisom samo u slučaju kada je to posebno ugovoreno i uz dopunsku premiju kao npr. manipulativni rizici, manjak i kvar iz bilo kog razloga.
  • Specijalne - ratna dejstva, rizik štrajka i mane robe koja se prevozi.

Osiguranik ima obavezu da prijavi sve informacije od značaja za ocenu rizika, kako bi osiguravajuće telo moglo da oceni tip ugovora koji treba zaključiti. Nakon definisanja ugovora, osiguranik plaća premiju kao cenu osiguranja. Iznos premije osiguranja zavisi od visine procenjenog rizika, verovatnoće nastupanja i vrednosti osiguranja.

OSIGURANJE U DOMAĆEM I MEĐUNARODNOM TRANSPORTU

OSIGURANJE ROBE U DOMAĆEM TRANSPORTU

Predstavlja osiguranje koje važi samo u slučaju kada se polazno i odredišno mesto nalaze u okviru granica zemlje izvoznika.

Predmet osiguranja u domaćem prevozu je sva roba koja se prenosi ili prevozi na teret osiguranika sa bilo kojim prevoznim sredstvom. Roba se osigurava od svih transportnih rizika, plus dopunska premija za osiguranje od specifičnih rizika (lom, iscurenje, kvar i sl.). Osiguranje se može zaključiti pojedinačno, za svaki obavljeni transport, ili po generalnoj polisi (GPT) za sve obavljene prevoze u toku osiguranog perioda koji je preciziran ugovorom.

OSIGURANJE ROBE U MEĐUNARODNOM TRANSPORTU

Predstavlja osiguranje kod kojeg se polazno i/ili odredi šno mesto ne nalaze na teritoriji zemlje izvoza, bez obzira o kom se prevoznom sredstvu radi.

Za osiguranje robe u međunarodnom prevozu koristi se ugovor o međunarodnoj kupovini i prodaji robe. Roba u prevozu osigurana je od opasnosti gubitka, uništenja ili oštećenja usled nepredviđenih, eksternih faktora rizika. U praksi se javljaju četiri vrste osiguranja robe u međunarodnom transportu:

  • Osiguranje u međunarodnom rečnom transportu pokriva sve štete nastale usled: saobraćajne nezgode plovila, vi še sile i prodora vode do koga je došlo usled sklanjanja plovila u pribežište i iskrcavanja najmanje ľ brodskog tereta. U njega je uključena i generalna havarija. Iz osiguranja su isključene štete nastale kao posledice snega, leda i mraza, kao i posledice niskog vodostaja.
  • Osiguranje u međunarodnom železničkom transportu pokriva sve štete nastale usled: železničke nesreće, elementarnih nepogoda, neisporuke, krađe, razbojni štva i štete nastale krivicom železnice. Kod ovog osiguranja preporučljivo je sklopiti ugovor o osiguranju sa pokrićem "od skladi šta do skladi šta".
  • Osiguranje u međunarodnom drumskom transportu pokriva štete nastale kao posledice: saobraćajne nesreće, elementarnih nepogoda, oštećenja usled ispadanja tereta iz vozila, požara ili eksplozije motora odnosno rezervoara pogonskog goriva i krađe. Pokrivena je šteta ili gubitak prouzrokovan krivicom prevoznika, a po pravilu je i ovaj ugovor sklopljen "od skladi šta do skladi šta".
  • Osiguranje u međunarodnom vazdušnom transportu pokriva gubitak ili oštećenje robe nastale kao posledice: nezgode ili nesreće vazduhoplova, po žara, vi še sile, neisporuke, krađe, kao i štete za koje je odgovoran avio-prevoznik. Osiguranjem nisu pokrivene štete nastale usled mraza, visokih temperatura i promene atmosferskog pritiska; i traje od momenta predaje robe avio-prevozniku do momenta isporuke robe primaocu.

NAZAD NA SADRŽAJ

Kreiranje izvoznog plana je ozbiljan i dugotrajan proces, ali nužan ukoliko preduzeće želi ozbiljno da pristupi osvajanju novih tržišta. Sadržaj izvoznog plana, u nastavku, predstavlja dobru smernicu kako plan treba da izgleda i koje elemente mora da sadrži.

SADRŽAJ IZVOZNOG PLANA
1. Koje koristi preduzeće može ostvariti pokretanjem izvoza?

2. Trenutna situacija/opis poslovanja preduzeća
Proizvod ili usluga
Poslovanje preduzeća
Zaposleni i organizacija izvoznog sektora
Oprema i sredstva kojima preduzeće raspolaže
Proizvodna grana, konkurencija i tražnja

3. Identifikacija, procena i izbor tržišta za izvoz proizvoda
Odabir i istraživanje tržišta
Izbor proizvoda koji ćete izvoziti i formiranje cene
Interna organizacija u preduzeću
Procena prodaje

4. Kako napredovati?
Kanali distribucije
Kreiranje marketing strategije

5. Finansijska analiza
Analiza finansijskih izveštaja
Sastavljanje bud žeta za izvozne aktivnosti

6. Plan napredovanja
Periodična ocena ostvarenih rezultata
Naredni koraci

Na samom početku izrade izvoznog plana i strategije, bitno je da ocenite konkurentnost vaših proizvoda na stranom tržištu. Procena konkurentnosti može se obaviti na više načina. Prvi način je da se sagleda stanje na domaćem tržištu.

Ukoliko se proizvodi dobro prodaju na domaćem tržištu, veće su šanse da će biti postignut uspeh i na izvoznim tržištima.

Preporuka je da se u izradi plana izvoza angažuje tim sastavljen od stručnjaka iz različitih oblasti (komercijala, marketing, finansije).

Preduzeće, pre ulaska na tržište, mora da se upozna sa njegovim karakteristikama (klimatski uslovi, kultura i običaji, kupovna moć stanovništva, kontrola uvoza od strane države) kako bi ocenilo realnu situaciju pre usvajanja izvoznog plana. Ukoliko su šanse za uspeh male, bolje donesite odluku da izađete na tržišta koja su slična domaćem.

Procena jedinstvenih karakteristika proizvoda predstavlja jošjedan od načina da preduzeće sagleda svoj izvozni potencijal. Što je proizvod originalniji, a mogućnost da se kopira manja, šansa za uspešan plasman na stranim tržištima je veća. Jedinstveni proizvodi imaju manju konkurenciju, a tražnja za njima je veća.

Ukoliko je tražnja za proizvodom na domaćem tržištu u fazi pada, to ne treba da bude automatski znak da će se proizvod isto ponašati i na izvoznim tržištima. Proizvod može da bude konkurentan na stranim tržištima, iako je smanjena tražnja na domaćem tržištu.

INDEKS ČLANAKA

NAZAD NA SADRŽAJ

Nakon što ste odredili strategiju ulaska na strano tržište vreme je da detaljno razradite elemente marketing miksa. Marketing miks predstavlja jedan od najzastupljenijih koncepata u modernom marketingu. Elementi marketing miksa se definišu kako bi preduzeće bilo u mogućnosti da utiče na tražnju za svojim proizvodima.

Marketing miks se uglavnom definiše kao 4P’s što predstavlja skraćenicu sa engleskog jezika za sledeća četiri elementa:

  • Proizvod
  • Cena
  • Promocija
  • Distribucija

* Više o svakom od elemenata Marketing miksa možete pronaći u sekcijama proizvod, promocija, cena i distribucuja, koje su sastavni deo ovog vodiča.

INDEKS ČLANAKA:

MARKETING MIKS

NAZAD NA SADRŽAJ


preko njih i na dobit. Takođe, svaka ozbiljna promena u ostalim elementima marketing miksa (proizvodu, distribuciji i promociji) zahteva korekciju cena.

Pri izvozu robe potrebno je pribaviti odgovarajuću dokumentaciju.

Postoji nekoliko dokumenata koji su obavezni kod svakog izvoznog posla:

  • Ugovor sa partnerom, overen u Privrednom Sudu, na osnovu kojeg se roba prodaje, odnosno izvozi
  • Trgovačka dokumenta
  • Transportna dokumenta
  • Dokumenta o osiguranju
  • Carinska dokumenta

UGOVOR O KUPOPRODAJI ROBE

Ugovor o kuporodaji robe je najvažniji ugovor u međunarodnoj trgovini. Ovim ugovorom prodavac se obavezuje da će isporučiti robu i preneti svojinu na kupca, dok se kupac obavezuje da će platiti ugovorenu cenu i primiti robu.

Međunarodna kupoprodaja robe regulisana je pravilima Konvencije Ujedinjenih nacija o međunarodnoj prodaji robe iz 1980. godine, koja je poznatija kao Bečka Konvencija.

Ova Konvencija se primenjuje samo u slučaju kada je sedište ugovornih strana na teritoriji zemalja koje su je ratifikovale, s tim što se u samom ugovoru mo že isključiti ili ograničiti njena primena. Na ša zemlja je ratifikovala Bečku konvenciju, te se na međunarodnu kupoprodaju robe primenjuje Konvencija a ne Zakon o obligacionim odnosima.

Komponente izvoznog ugovora su:

  • Ime i adresa dobavljača, ime i adresa kupca
  • Detaljan opis proizvoda koji se izvoze, izgled i opis pakovanja, dimenzije i težina, naziv carinske tarife
  • Cena, uključujući popuste, načine i rokove plaćanja
  • Valuta u kojoj se vrši prodaja i plaćanje
  • Isporuka, uključujući i procenjeno vreme isporuke ili slanja
  • Pravno vlasništvo, uključujući i momenat kada vlasništvo prelazi sa kupca na prodavca
  • Način transporta
  • Incoterms, odgovornost za osiguranje i prevoz
  • Garancije i troškovi banaka
  • Dokumenti koje zahteva kupac
  • Važeći zakoni u slučaju spora
  • Arbitraža kao alternativa za spor
INDEKS ČLANAKA:

Finansiranje izvoza se umnogome razlikuje od ostalih vidova finansiranja poslovanja. Prodaja proizvoda na stranim tržištima, po pravilu, zahteva duže rokove za naplatu potraživanja, jer kupac obično nastoji da odloži ispunjavanje finansijske obaveze, sve do trenutka potpunog prijema robe. Iz tog razloga, potrebna je pažljiva analiza finansiranja izvoza pre svakog izvoznog poduhvata. Poznavanje različitih vidova finansiranja proizvodnje olakšava kreiranje finansijskog plana, koji je koristan kako za izvoznika tako i za kupce na stranom tržištu.

Uspešno obavljanje izvoznih aktivnosti zahteva finansijsku stabilnost preduzeća. Finansiranje izvoza može se obezbediti iz prihoda od prodaje na domaćem tržištu ili putem kredita. Za oba načina finansiranja morate poslovati sa pozitivnim rezultatom jer to predstavlja garanciju za izmirenje vaših finansijskih obaveza.

Siguran izvor finansijskih prihoda je od velike važnosti za uspešno obavljanje izvoza i pokrivanje troškova poslovanja, sve do momenta kada izvoz počne da ostvaruje prihod ili, dugoročno, dobit.

Finansijski plan treba da sadrži obračun tokova gotovine i raspoloživog kapitala. Pomoću proračuna tokova gotovine možete da odredite rokove dospeća i visinu troškova, a putem proračuna raspoloživog kapitala dobićete uvid u iznos sredstava u vašem preduzeću, koja će biti potrebna za uspešno sprovođenje izvoznih aktivnosti. Informacija o stanju sredstava može biti dobar pokazatelj da li će i kada vašizvoz biti u mogućnosti da ostvari pozitivan finansijski rezultat.

ODLUKA O FINANSIRANJU IZVOZA


Želja svakog izvoznika je da uspešno proda svoj proizvod na stranom tržištu i izvrši naplatu svojih potraživanja. Situacija na stranim tržištima gde je prisutna jaka konkurencija primoraće vas da razmotrite više mogućnosti finansiranja izvoza. Izbor odgovarajućeg načina finansiranja umanjuje rizike poslovanja i utiče na konkurentnost preduzeća na izvoznom tržištu. Ukoliko nudite dobre uslove kupovine imaćete veće šanse za uspešnu realizaciju prodaje.

Pre nego što donesete odluku o načinu finansiranja uzmite u obzir sledeće faktore:

  • Potreba za finansiranjem proizvodnje i prodaje
    Preduzeće, na početku, treba da pribavi potrebna finansijska sredstva za proizvodnju ili ostale aktivnosti poput: promocije, modifikacije proizvoda, transporta i sl.
  • Troškovi finansiranja
    Visina učešća i kamatnih stopa variraju od jednog do drugog načina kreditiranja. Raspitajte se o uslovima kreditiranja koje nude komercijalne banke. Procenite njihov uticaj na cenu proizvoda i ostvareni profit preduzeća.
  • Dužina trajanja finansiranja
    Priručnik za izvoznike. Krediti privredi mogu biti odobreni na kratak, srednji i dugi rok. Što je rok finansiranja duži, troškovi poslovanja preduzeća su veći.
  • Rizik vezan za finansiranje
    Što je, sa stanovišta davaoca kredita, rizik finansiranja veći (bez obzira da li je on zaista prisutan u tolikoj meri ili je samo rezultat lične procene davaoca), to je cena pozajmljenih sredstava viša, a mogućnost pronalaženja pogodnih uslova finansiranja za izvoznika manja. Solventnost preduzeća utiče na sposobnost da na vreme izmiri svoje obaveze, mada to nije jedini faktor koji davalac kredita uzima u razmatranje. Politička i ekonomska stabilnost zemlje predstavljaju faktore od suštinske važnosti pri donošenju odluke o vidovima finansiranja.

INDEKS ČLANAKA:

NAZAD NA SADRŽAJ

Postoje tri načina rešavanja sporova koji nastanu iz međunarodnih poslovnih odnosa:

  • medijacija (mirenje, posredovanje),
  • državni sud i
  • međunarodna arbitraža.

Medijacija je prvi stepen u rešavanju spora. Strane-ugovornice posredstvom treće strane (medijatora, posrednika) poku šavaju da reše spor.

Obraćanje državnom sudu jedne ili druge strane ugovornice. Ovakav način rešavanja nije čest, zbog nepoznavanja pravila postupka od strane jedne ugovornice kao i zbog sporosti samog postupka.

Arbitraže su nedržavne institucije kojima su stranke poverile rešavanje sporova. Dakle, one mogu biti nadležne samo na osnovu sporazuma stranaka. Postupak pred Arbitražom je manje formalan, brz i pruža šire mogućnosti za traženje kompromisnog rešenja.

Arbitraže mogu biti:

  • Ad hoc - Ovakvu arbitražu stvaraju same stranke za rešenje jednog slučaja, imenujući arbitre;
  • Institucionalne - Imaju stalnu organizaciju, strukturu i pravila postupka.


Arbitraža je dakle, privatni postupak sa javnopravnim dejstvom, jer arbitražna presuda ima izvr no dejstvo (dakle kao i presuda državnog suda). Arbitražna odluka mora imati dejstvo na dve teritorije - mesta arbitraže i mesta gde se traži njeno priznanje i izvršenje.

Izvori prava međunarodnih trgovačkih arbitraža su akti koji arbitraži pružaju ovakvo dejstvo, a to su:

  • Ugovor o arbitraži - ugovor između samih stranaka koji ustanovljava re žim arbitraže.
  • Nacionalno pravo - određuju punovažnost i dejstvo ugovora o arbitraži, a takođe i inkorporiše međunarodne konvencije koje se primenjuju na arbitražu.
  • Međunarodne konvencije - izvori prava za međunarodne trgovačke arbitraže. Najznačajnije su Njujorška konvencija o priznanju i izvršenju inostranih arbitražnih odluka iz 1958. i Evropska konvencija o međunarodnoj trgovačkoj arbitraži iz 1961. godine.


U našoj zemlji najpoznatija je Spoljnotrgovinska arbitraža pri Privrednoj komori Srbije, koja radi u skladu sa Pravilnikom o Spoljnotrgovinskoj arbitraži.

Druge, važnije institucionalne arbitraže su:

  • Arbitražni sud Međunarodne privredne komore u Parizu (International Court of Arbitration of the International Chamber of Commerce),
  • Londonski sud međunarodne arbitraže (London Court of International Arbitration),
  • Američka arbitražna asocijacija (American Arbitration Association), kao i
  • arbitraže u Beču, Budimpešti itd.

NAZAD NA SADRŽAJ

Nakon što ste definisali korake vašeg izvoznog plana, vreme je da istražite i odaberete tržište za vašproizvod ili uslugu. Bez obzira na koje tržište planirate da plasirate svoj proizvod, potrebno je da obavite detaljno istraživanje trži šta.

Istraživanje će omogućiti rukovodstvu preduzeća da: utvrdi kakva je tražnja i struktura potrošača na izvoznim trži štima, sagleda konkurenciju na tržištu (koja preduzeća nude iste ili slične proizvode, način plasmana, cene) i planira načine promocije proizvoda. Pribavljanje odgovarajućih informacija pomoći će vam da donesete prave odluke i uspešno formirate izvoznu strategiju.

Istraživanje uključuje prikupljanje velikog broja informacija koje će vam biti od pomoći pri donošenju brojnih izvoznih i marketinških odluka. Preduzeće koje sprovede kvalitetno istraživanje ne samo da štedi novac i vreme već i povećava šanse za uspeh. Na primer, istraživanje vam može pomoći da dođete do zaključka na kojim tržištima imate najveće šanse za uspešan plasman proizvoda.

SPROVEDITE SAMI ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA


Informacije koje se dobijaju istraživanjem tržišta koriste preduzeću kao osnov za:

  • postavljanje ciljeva,
  • donošenje marketinških odluka i
  • kreiranje izvozne strategije preduzeća.

Pre započinjanja istraživanja tržišta preduzeće mora da oceni raspoloživo vreme, finansijska sredstva i stepen značaja odluke. Istraživanje tržišta najčešće obavlja stručna služba u preduzeću koja kreira plan istraživanja.

Plan istraživanja predstavlja osnovni dokument kojim se određuje postupak prikupljanja i analize podataka.

PLAN ISTRAŽIVANJA

Plan istraživanja definiše korake koje treba preduzeti u procesu istraživanja tržišta. Pri kreiranju plana istraživanja neophodno je definisati problem i potrebne informacije. Pre izrade plana potrebno je konsultovati rukovodstvo preduzeća. Predlozi menadžmenta treba da predstavljaju osnovu svakog plana istraživanja.

Dve osnovne metode istraživanja izvoznih tržišta, za koja se većina preduzeća opredeljuje, jesu primarno i sekundarno istraživanje. U osnovi se preporučuje da preduzeća prvo krenu sa metodom sprovođenja sekundarnog istraživanja kako bi se prikupili opšti podaci o izvoznim tržištima, a potom pristupe primarnom istraživanju u cilju prikupljanja detaljnijih informacija o izvoznom tržištu.

INDEKS ČLANAKA:

NAZAD NA SADRŽAJ

Komentari posetilaca

Na vrh