Proizvodnja i prodaja kvalitetnog proizvoda, koji je u skladu sa potrebama kupaca, zahteva značajno ulaganje vremena i finansijskih sredstava. Preduzeće može da postigne uspeh samo kontinuiranim pronalaženjem i lansiranjem novih kao i izmenama postojećih proizvoda.

Proizvod je veoma dinamičan elemenat marketing miksa. Modifikacija proizvoda predstavlja jedan od ključnih elemenata koje rukovodstvo preduzeća mora da ima u vidu prilikom izlaska na novo tržište.

Pre donošenja odluke o modifikaciji proizvoda preduzeće mora da uzme u obzir:

  • kulturu i običaje zemlje
  • geografske i klimatske uslove
  • zahteve kupaca
  • životni standard
  • zakonodavni sistem

U pojedinim slučajevima modifikacija proizvoda je neophodna kako bi njegove osnovne karakteristike (kvalitet, dizajn, ambalaža) bile usklađene sa geografskim i klimatskim uslovima stranog tr žišta. Običaji, religija ili način na koji ljudi provode slobodno vreme vrlo često ukazuju na izglede za uspeh proizvoda.

Svako tržište propisuje odredbe kojima se reguliše uvoz, proizvodnja i prodaja određenih grupa proizvoda. Ovi propisi mogu da budu u obliku raznih trgovinskih barijera i regulativa koje su usmerene ka zaštiti zdravlja građana, zaštiti domaćih preduzeća od konkurencije iz inostranstva i usaglašavanju proizvoda iz uvoza sa sistemima merenja (npr. napon u Americi).

Prilikom planiranja nastupa na stranom tržištu, potrebno je da se upoznate sa visinom zarade, nivoom obrazovanja kupaca i njihovim navikama u potrošnji. Upravo od ovih faktora zavisi koliko izvozni proizvod može biti sofisticiran.

Potencijal stranog tržišta mora biti dovoljno visok da pokrije sledeće direktne i indirektne troškove:

  • proizvodnje novog proizvoda
  • modifikacije postojećeg proizvoda
  • plasmana proizvoda na stranom tržištu

Iz tog razloga, neophodno je da napravite procenu navedenih troškova i isplativost modifikacije proizvoda. Odluka o modifikaciji proizvoda zavisi i od strategije ulaska na strano tržište. Preduzeća sa kratkoročnim ciljevima imaće drugačiju perspektivu od preduzeća sa dugoročnim ciljevima.


INDEKS ČLANAKA:

MARKETING MIKS

NAZAD NA SADRŽAJ

Broj uverenja koja prate robu u spoljnotrgovinskom poslovanju zavisi od karakteristika same robe, zakonodavstva u zemljama uvoznika i izvoznika i zahteva kupaca. Nedostatak samo jednog uverenja može usporiti pa čak i onemogućiti izvoz ili uvoz. Uverenja koja su najčešće potrebna su fitosanitarno uverenje i atest proizvođača.

Fitosanitarno uverenje
Predstavlja dokument namenjen kupcu kojim se potvrđuje da je izvršen pregled robe od strane ovlašćene institucije. Dokument treba da potvrdi da je pregledana roba zdrava, odnosno da nije zaražena.

Atest proizvođača
Predstavlja dokument kojim proizvođač potvrđuje da je roba proizvedena u njegovim pogonima i da zadovoljava zahtevane standarde za tu vrstu robe.

INDEKS ČLANAKA:

NAZAD NA SADRŽAJ

U međunarodnoj trgovini probleme sa naplatom je lakše izbeći nego prevazići. U praksi se mogu javiti problemi sa naplatom, čak i u slučaju kada postoji garancija za plaćanje. Pojedini, prethodno navedeni i objašnjeni načini plaćanja, mogu umanjiti rizik naplate.

Preporuka je da se pre naloga za izdavanje bankarske garancije stupi u direktan kontakt sa kupcem. Uz malo razumevanja, strpljenja i fleksibilnosti moguće je rešiti problem naplate. Izvoznik mora biti spreman na kompromis, ponekad čak i što se tiče cene proizvoda, jer samim tim može sačuvati dobrog kupca, ostvariti dugoročnu saradnju i osigurati budući profit. Ukoliko ni ovim putem prodavac ne može da naplati svoja potraživanja treba pristupiti aktiviranju garancije.

INDEKS ČLANAKA:

NAZAD NA SADRŽAJ

Pre nego što roba napusti zemlju izvoznika, ona mora da se ocarini. Izvozno carinjenje obavlja se obično na nekom od graničnih prelaza ili u fabrici prodavca, ukoliko postoji carinsko skladište određeno odlukom odgovarajućeg carinskog organa. Ukoliko se roba carini u skladištu proizvođača-izvoznika ona se sprovodi do granice pod carinskom pratnjom. Mesto carinjenja robe određuje nalogodavac u tekstu dispozicije špediteru. Carinjenje obavljaju zvanični carinski organi na bazi robnih dokumenata koja prate robu kako bi se utvrdila njihova saglasnost. Na osnovu izvršenog carinskog pregleda carinski organ overava odgovarajuća dokumenta, čime se potvrđuje da je roba uredno napustila teritoriju zemlje izvoznika i prešla carinsku liniju.

Osnovna dokumenta u carinskom postupku
U skladu sa Carinskim zakonom koji se primenjuje od 01.01.2004. godine došlo je i do promene u primeni carinskih dokumenata u cilju olakšanja i ubrzanja saobraćaja preko graničnih prelaza i pojednostavljenja i ubrzanja carinskog postupka u carinarnicama.

Carinska dokumenta i podaci su usaglašeni sa standardima UNCTAD-aa (United Nations Conference on Trade and Development) i WCO (World Customs Organization) kao i dokumentima i podacima potrebnim za specifične nacionalne instrumente. Za pojedine faze carinskog postupka koriste se standardizovana komercijalna i transportna dokumenta.

U carinskom postupku se koriste sledeće grupe dokumenata:

  • Dokumenta propisana Konvencijom TIR i Konvencijom ATA ;
  • Standardizovana međunarodna dokumenta: JCI (Jedinstvena carinska isprava), DVC (Deklaracija za carinsku vrednost), spisak naimenovanja, transportne i komercijalne isprave kao i knjigovodstveni zapisi koji mogu zameniti osnovna carinska dokumenta);
  • Standardizovani nacionalni dokument Sažeta deklaracija, koji se koristi u posebnim slučajevima kada se prevozne isprave ne mogu prihvatiti

INDEKS ČLANAKA:

NAZAD NA SADRŽAJ

U međunarodnoj trgovini postoji više načina paćanja. Među najzastupljenijim nalaze se: gotovinski avans, akreditiv, bankarska garancija, dokumentarna naplata, otvoreni račun, menica i ček.

GOTOVINSKI AVANS

Predstavlja najsigurnije rešenje za izvoznika, jer omogućava naplatu robe unapred i korišćenje dobijenih sredstava za dalje ulaganje u proizvodnju. Gotovinskim avansom smanjuju se rizici neplaćanja i povećavaju sredstva potrebna za ulaganje u operativni kapital. Nažalost, postoji mali broj kupaca koji su spremni da plate gotovinom unapred. Neki kupci će deo robe platiti u gotovom u slučaju kad postoji velika potreba za proizvodom ili ukoliko su te robe ili usluge unapred posebno naručene. Međutim, kupac će, u tom slučaju, verovatno tražiti bankarsku garanciju za povrat avansa u slučaju neisporuke robe.

Kada su u pitanju usluge, ova vrsta naplate je češća, dok se dalja dinamika plaćanja izvršava po obavljenom poslu.

AKREDITIVI

Ova vrsta naplate pruža sigurnost izvozniku, jer mu banka daje garanciju za naplatu potraživanja. Aktiviranje akreditiva se vrši nakon dostave dokumenata, koja po sadržaju, obliku i rokovima odgovaraju uslovima propisanim u akreditivu. Akreditiv odgovara i uvozniku i izvozniku jer banka na sebe preuzima ulogu jemca. Akreditivom se pod posebnim uslovima može omogućiti da troškove finansiranja transakcije snose ili izvoznik ili uvoznik. Troškovi finansiranja transakcije se najčešće izražavaju u procentu od ugovorene transakcije. Plaćanje se može izvršiti po viđenju ili odloženim plaćanjem.

Postoje dve vrste akreditiva: potvrđeni i nepotvrđeni akreditiv.

Kod potvrđenog akreditiva javlja se još jedna banka koja garantuje da će plaćanje biti izvršeno. Strana banka koja izdaje akreditiv ima ulogu jemca jer preuzima obavezu plaćanja ukoliko strana ili srpska banka - davalac akreditiva ne izvrši svoje obaveze. Potvrđeni akreditiv dodatno štiti ugovorne strane i osigurava plaćanje. Ovakva vrsta akreditiva je preporučljiva u zemljama sa nestabilnim političko-ekonomskim uslovima.

Nepotvrđeni akreditiv ne poseduje garanciju druge banke. U slučaju da banka ne plati garanciju, izvoznik ne može naplatiti svoja potraživanja.

BANKARSKA GARANCIJA

Bankarska garancija može biti najsigurniji vid naplate, samo ukoliko je banka koja preuzima garanciju (ima ulogu jemca) jaka i solventna. Postoji nekoliko vidova jemstva:

  • Garancija plaćanja
  • Garancija da ponuđač neće odustati u slučaju tendera ili licitacije
  • Garancija za dobro obavljanje posla
  • Avansna garancija - da će predujam biti vraćen kupcu ukoliko ne dođe do isporuke robe

DOKUMENTARNA (INKASO) NAPLATA

Dokumentarna naplata je pisani nalog izvoznika banci da uvozniku (kupcu) uruči dokumenta na osnovu kojih on može raspolagati robom, ali samo uz ispunjenje određenih uslova (uz plaćanje akcept menice ili ispunjenje drugih dogovorenih uslova).

Prednosti dokumentarne naplate su: jednostavna procedura, mali troškovi i podjednak rizik za poslovne partnere.

Da biste se odlučili za dokumentarnu naplatu morate biti sigurni da su ispunjena dva osnovna preduslova:

  • subjekti u spoljnotrgovinskom poslu moraju se međusobno poznavati kao pouzdani poslovni partneri,
  • ekonomsko, političko i pravno okruženje u zemlji kupca mora biti stabilno i bez posebnih uvoznih i deviznih ograničenja.

OTVORENI RAČUN

Otvoreni račun podrazumeva da izvoznik isporuči robu i da se prenos vlasništva izvrši pre nego što je roba naplaćena. Ovakav vid naplate potraživanja se savetuje ukoliko je reč o poznatom kupcu sa kojim ste i ranije uspešno sarađivali. Neka od velikih preduzeća u ino- stranstvu isključivo koriste ovakav način plaćanja.

Izvoznik, kod otvorenog računa, može biti izložen određenim rizicima naplate potraživanja.
Putem otvorenog računa omogućava se odloženo plaćanje na 30, 60 i 90 dana, a ponekad se ti rokovi i produžuju. Izvoznik finansira celu transakciju sve dok mu sredstva ne budu uplaćena.

Izvoznici koji se odluče da koriste otvoreni račun kao vid plaćanja moraju detaljno proučiti sve političke, ekonomske i komercijalne rizike. Takođe, treba da se konsultuju sa svojim bankarima oko finansiranja transakcije pre nego što uvozniku (kupcu) izdaju profakturu.

MENICA

Menica je strogo formalna isprava koja se izdaje u zakonom propisanoj formi i glasi na određenu novčanu sumu.
Menica je našla široku primenu u međunarodnom platnom prometu. Pored toga, menica se koristi i kao sredstvo obezbeđenja izvršenja ugovorenih obaveza.

Prema načinu izdavanja menice se dele na trasirane i sopstvene.
Trasirana menica predstavlja hartiju od vrednosti kojom se njen izdavalac (trasant) obavezuje da će, po njegovom nalogu, drugo lice (trasat) izvršiti isplatu menične sume trećem licu (remitentu), o roku dospeća menice.

Sopstvena menica predstavlja menicu kojom se njen izdavalac (trasant) obavezuje da će izvršiti isplatu meničnog iznosa, trećem licu (remitentu), o roku dospeća menice. U ovom slučaju trasant i trasat su jedno lice.

ČEK

Ček je instrument spoljnotrgovinskog plaćanja i predstavlja hartiju od vrednosti kojom izdavalac (kupac, trasant) daje nalog svojoj poslovnoj banci (trasatu), da sa njegovog računa prenese određeni iznos na račun korisnika čeka (izvoznika, remitenta) ili donosiocu čeka. Ako je na čeku naznačeno da se plati donosiocu, onda se radi o čeku koji glasi na ime. Iznos na čeku koji glasi po naredbi plaća se korisniku čeka ili, po njegovoj naredbi, nekom drugom licu.

Ček se može podneti na naplatu u određenom roku. Rokovi za podnošenje čekova na naplatu se kreću od 8 do 70 dana.

Budite oprezni kod čekova! Insistirajte na čekovima koje potpisuje poslovna banka, a ne na onima koje potpisuje samo uvoznik. Garancija banke je daleko sigurnija od garancije uvoznika.

INDEKS ČLANAKA:

NAZAD NA SADRŽAJ

Osiguranje robe predstavlja obavezu prodavca ili kupca, to zavisi od ugovorom predviđenih uslova. Najčešće korišćena dokumenta u osiguranju su:
  • Polisa osiguranja
  • Potvrda o osiguranju


Polisa osiguranja
Predstavlja pismenu ispravu na osnovu koje se zaključuje ugovor o osiguranju robe na način i pod uslovima koji su naznačeni u polisi. Polisa osiguranja je hartija od vrednosti koja može da glasi na ime, po naredbi i na donosioca.

Ona sadrži sledeće podatke: ugovorne strane, oznaku robe - predmeta osiguranja, oznaku prevoznog sredstva (brod, broj kamiona, itd.), uslove osiguranja, trajanje osiguranja i period pokrića, premiju, datum izadavanja polise i potpise ugovornih strana.

Potvrda o osiguranju robe
Predstavlja dokument koji izdaje osiguravajuće društvo u uslovima kada postoji zaključen generalni ugovor o osiguranju između društva i osiguranika i njegovog partnera. U takvim slučajevima polisa osiguranja se ne izdaje za svaku vrstu robe koja se osigurava i otprema, već se na osnovu generalnog ugovora izdaje potvrda o osiguranju robe koja sadrži iste podatke kao i polisa osiguranja.

INDEKS ČLANAKA:

NAZAD NA SADRŽAJ

Pod međunarodnim plaćanjem podrazumevaju se sva plaćanja koja se vrše između subjekata u međunarodnom poslovanju. Po pravilu, izvezena roba i izvršene usluge stranim licima domaća lica treba da naplate u ugovorenom roku, ne dužem od 60 dana od dana kad je roba izvezena, odnosno usluga izvršena.

Danom izvoza robe smatra se dan kad je roba ocarinjena. U međunarodnom poslovanju mogu se javiti sledeće vrste plaćanja:

SLOBODNA DEVIZNA PLAĆANJA


Pokriće obaveza se ostvaruje u trenutku kad kupac uplati iznos dugovanja kod korespodentske banke na račun koji je otvorila domaća banka, u korist izvoznika (prodavca). Ovo je redovan način plaćanja između zemalja koje poseduju konvertibilne valute. Međutim, ovakva plaćanja mogu se vršiti i između zemalja čije valute nisu konvertibilne. U tom slučaju se kupac i prodavac mogu složiti da se plaćanje izvrši u drugoj, čvrstoj valuti.

Rizici kod obavljanja slobodnih deviznih plaćanja su brojni. Kao jedan od glavnih rizika ovih transakcija javlja se neizvesnost u pogledu stabilnosti valuta u budućnosti. Odnos relevantne vrednosti između dve valute može se promeniti u periodu između datuma kada je posao ugovoren i datuma plaćanja. Ako izvoznik nije za štićen, devalvacija valute vodi ka gubitku. Uzmimo za primer, da kupac u Americi treba da plati $500.000 za robu i da je vrednost dolara 0.8 evra. U tom slučaju prodavac (vaše preduzeće) treba da naplati 400.000. Ako dolar padne na 0.7 evra, prodavac će dobiti 350.000, i samim tim će imati gubitak od 50.000. Međutim, ukoliko dolar skoči prodavac će dobiti više novca i samim tim imati veću dobit.

Jedan od najjednostavnijih načina da se prevaziđe ovaj rizik jeste da se plaćanje vrši u valuti izvoznika (u vašem slučaju u evrima). Tada je rizik fluktuacije valuta prebačen na kupca. Ukoliko kupac insistira na plaćanju u svojoj valuti, konsultujte svoju banku pre nego što sklopite ugovor o plaćanju. Banke vam mogu dati korisne savete kako da izbegnete rizik
ovakvih vrsta transakcija. Poneke inostrane banke eliminišu rizik promene kursa tako što kupe stranu valutu po fiksnoj ceni. Za ovu uslugu banke naplaćuju proviziju koja je najčešće uključena u vrednost same transakcije.

KLIRINŠKA PLAĆANJA


Ovim plaćanjem mogu biti obuhvaćena kako robna tako i nerobna potraživanja (usluge). Prednost kliringa je što omogućava da se međunarodna plaćanja izvršavaju u nacionalnim valutama, bez upotrebe deviza. S druge strane, nedostatak kliringa predstavlja zahtev da se uzajamna plaćanja poklapaju, to je ponekad vrlo teško ostvariti u praksi.

KOMPENZACIONI POSLOVI

Kompenzacija predstavlja oblik razmene vrednosti uvoza sa vrednošću izvoza. Kod kompe- nzacionih poslova se izvezena roba ili izvršene usluge plaćaju uvozom robe ili vršenjem usluga. Međusobne obaveze se prebijaju, pa se naknada za robu i usluge podmiruje plaćanjem ne u novcu već u naturi, odnosno drugom robom ili uslugama.

Savremeni kompenzacioni poslovi zauzimaju važno mesto u ukupnom obimu svetske trgovine i imaju različite forme i ciljeve. NašZakon o spoljnotrgovinskom poslovanju uređuje uslove kojima se dopušta određeni kompenzacioni posao.

S obzirom da se imovinske vrednosti razmenjuju bez efektivnog plaćanja, vrši se pojačani nadzor od strane državnih organa prilikom zaključenja ugovora, odnosno potrebna je dozvola za zaključenje ugovora koju izdaje Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom. Uslovi za izdavanje dozvole regulisani su Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju.

Vrste kompenzacionih poslova su:

  • Barter - razmena robe za robu, najsličnija trampi. Ipak, može se javiti i kao posao u kome prodavac prihvata da mu se deo plati u novcu, a preostali, veći deo, u robi ili uslugama. Na barter se primenjuju pravila ugovora o kupoprodaji.
  • Baj-BBek (Buy-Back) - vrsta kompenzacionih poslova u kojima prodavac industrijske opreme ili davalac licence, naknadu za isporučenu robu (ili ustupljenu licencu) prima u robi dobijenoj upotrebom takve opreme (proizvodnjom po ustupljenoj licenci).
  • Kontrakupovina (vezana prodaja, counter purchase) - kompenzacioni posao je, zapravo, podeljen na dva ugovora: glavni ugovor i kontraugovor. Kontraugovor sadrži brojne odredbe koje upućuju na glavni ugovor. Dakle, umesto trampe, ugovorne strane zaključuju dva ugovora o kupoprodaji koji upućuju jedan na drugog, a umesto plaćanja cene svaka od strana kao prodavac isporučuje robu.

INDEKS ČLANAKA:

NAZAD NA SADRŽAJ

Transportna dokumenta regulišu otpremu i transport robe i predstavljaju dokaz za izvoznika o izvršenoj prodaji robe. Druga važna uloga ovih dokumenata odnosi se na prenos rizika u onim poslovima kod kojih je ugovorom ili odgovarajućom Incoterms klauzulom to predviđeno.
Prilikom carinjena robe transportna dokumenta se moraju staviti na uvid carinskim organima.

Prema istraživanju sprovedenom 2003. godine najveći udeo u ukupnim troškovima izvoza u Republici Srbiji imaju poslovi špedicije i transporta. Slede: troškovi carinjenja, usluge špeditera, ležarina robe na carinskim skladištima i troškovi osiguranja.

Najznačajnija dokumenta koja se odnose na transport su:

  • Kamionski tovarni list (CMR)
  • Železnički tovarni list (CIM)
  • Brodski tovarni list - konosman
  • Špediterska potvrda
  • Dispozicija za otpremu robe

Kamionski tovarni list (CMR)
Ovaj dokument izdaje prevoznik i predstavlja dokument koji služi kao dokaz da je roba primljena na prevoz. U ovom dokumentu prevoznik se obavezuje da će prevesti robu i uredno je predati primaocu. CMR se izdaje u tri istovetna primerka od kojih jedan ide pošiljaocu, drugi prati robu do primaoca a treći zadržava prevoznik. Tovarni list sadrži informacije o: preduzeću pošiljaocu, preduzeću primaocu, detaljan opis robe, oznaci vozila, troškovima prevoza i carina i spisak dokumenata koja prate tovarni list.

Ukoliko se roba utovara u više vozila, ili ukoliko se radi o više različitih vrsta roba, pošiljalac i prevoznik mogu zahtevati da se za svako vozilo ili za svaku grupu proizvoda izda poseban tovarni list.

Železnički tovarni list (CIM)
Služi kao dokaz da je roba primljena na prevoz uz obavezu da se roba preveze i uredno preda primaocu.

Za prevoz robe u međunarodnom železničkom saobraćaju upotrebljavaju se:

  • Tovarni listovi koji su predviđeni jednoobraznim pravilima o međunarodnom prevozu roba železnicama (CIM)
  • Tovarni listovi koji su predviđeni sporazumom


Za svaku pošiljku izdaje se poseban tovarni list, a on je identičan kako za brzovoz tako i za sporovoz.

Brodski tovarni list - konosman
Predstavlja ispravu koju brodar izdaje krcatelju na osnovu ugovora o prevozu robe pomorskim putem. Ovom ispravom brodar potvrđuje da je primio na prevoz robu koja je u njoj označena i da će je dostaviti do luke opredeljenja ovla šćenom imaocu konosmana.
Konosman predstavlja hartiju od vrednosti koja može da glasi na ime, po naredbi i na donosioca. On ne predstavlja ugovor o prevozu, već samo dokaz o postojanju tog ugovora.

Špediter dostavlja original primljenog konosmana izvozniku koji ga dostavlja poslovnoj banci radi naplate posla. Kada izvrši plaćanje, banka izvoznika će sva dokumenta predati korespodentskoj banci kupca, a ona će original konosmana dostaviti svom špediteru, radi preuzimanja robe od brodara i njegog carinjenja.

Konosman sadrži sledeće podatke: naziv i adresa pošiljaoca i primaoca robe, nazive luka otpreme i opredeljenja, naziv broda koji robu prevozi, zapreminu robe i opšte uslove prevoza.

Špediterska potvrda
Potvrdu izdaje špediter samo ukoliko to izvoznik zahteva. Špediterskom potvrdom on potvrđuje izvozniku da je sadržaj robe, njenu težinu i druge njene karakteristike primio u dobrom stanju, sa obavezom da robu stavi na raspolaganje primaocu (uvozniku).

Da bi ste izvezli svoj proizvod na strano tržite, pored novčanih sredstava, potreban vam je i značajan utrošak vremena i to u proseku od 89 dana. U izvoznom poslu špedicija i transport predstavljaju aktivnosti koje najdu že traju (u proseku 29 dana). Vremensko trajanje aktivnosti carinjenja robe je oko 26 dana, a ako se tu uključi i vreme smeštaja robe u carinska skladišta vremenski period se produ ava za 11 dana. Na usluge izvoznika preduzeće treba da čeka oko 16 dana, dok osiguranje robe namenjene izvozu traje 7 dana.

Dispozicija za otpremu robe
Predstavlja dokument koji sadrži pismena uputstva uvoznika u pogledu otpreme robe, ukoliko ona nisu detaljno sadržana u zaključenom kupoprodajnom ugovoru. Tom prilikom izvoznik zahteva da mu uvoznik označi špeditera u svojoj zemlji sa kojim špediter uvoznika uspostavlja vezu radi obavljanja poslova oko otpreme i prijema robe.

Izvoznik izdaje transportnu dispoziciju svom špediteru koji se, njenim prijemom, obavezuje da će isporučiti robu do špeditera kupca. Dispozicija domaćem špediteru, pored odredaba o vidu ugovorenog transporta, mesta utovara, i opredeljenja robe, sadrži i nalog za osiguranje robe. Nakon dobijenog naloga, špediter u svoje ime, a za račun izvoznika, zaključuje ugovor o osiguranju sa osiguravajućom kompanijom, za robu na putu na određenoj relaciji.

INDEKS ČLANAKA:

NAZAD NA SADRŽAJ

Pojedini izvori finansiranja poslovanja su vam dobro poznati, poput kredita komercijalnih banaka, ali postoje i mnogi drugi koji su posebno namenjeni finansiranju izvoznih aktivnosti preduzeća. U nastavku vam nudimo detaljan pregled različitih izvora finansiranja izvoza, koji su u ponudi na domaćem tržištu.

KOMERCIJALNE BANKE


Ovlašćene komercijalne banke, pored kreditnih linija namenjenih finansiranju proizvodnje i prodaje roba i usluga na domaćem tržištu, odobravaju i kredite za izvoz roba i usluga.

Poslovi izvoza na kredit obuhvataju kreditne poslove vezane za: izvoz robe, vršenje usluga i izvođenje investicionih radova u inostranstvu. Navedene poslove preduzeća mogu vršiti iz raspoloživih sredstava svog poslovnog fonda, a delimično i iz sredstava dobijenih od banke ili drugih izvora finansiranja.

Na osnovu istraživanja, 44% ispitanih privrednika problem finansiranja poslovanja rešava zaduživanjem kod finansijskih institucija.

Prvi korak za traženje izvoznog kredita je odabir lokalne komercijalne banke. Pri izboru banke posebno treba da obratite pažnju na:

  • Visinu troškova izdavanja akreditiva i bankarske garancije.
  • Da li banka ima strana predstavništva ili korespodentske banke? Gde su one locirane?
  • Da li banka izveštava kupca o kreditu i po kojoj ceni?
  • Da li banka obezbeđuje posebne programe kreditiranja malih i srednjih preduzeća i izvoza?
  • Pod kojim uslovima se vrši kreditiranje?

Ukoliko ste već dobili kredit od banke za potrebe poslovanja na domaćem tržištu, utoliko ste u prednosti jer je banka već upoznata sa vašom solventno šću i mogućnostima vraćanja kredita. U ovom slučaju, uslovi, dokumentacija i procedure za dobijanje kredita biće veoma slični i vama unapred poznati. Korišćenjem akreditiva ili bankarske garancije možete značajno da smanjite rizike izvoza i naplate potraživanja na stranom tržištu.

Ukoliko tek planirate da počnete sa svojim izvoznim aktivnostima, a pripadate grupi malih i srednjih preduzeća važno je da izaberete banku koja je zainteresovana za pružanje usluga vašem tipu preduzeća. Veoma je bitno da znate tačno vreme svojih priliva i odliva sredstava. U suprotnom, ukoliko nemate detaljno urađen finansijski plan, i ne znate kad će vašizvoz početi da donosi dobit, imaćete poteškoća u vraćanju vaših finansijskih obaveza.

Većina domaćih i stranih komercijalnih banaka koje posluju na našem tržištu, odobravaju kredite izvoznim preduzećima za finansiranje spoljnotrgovinskih poslova. Uslove kreditiranja (kamatne stope, rokovi otplate, visina učešća) propisuje banka. Krediti su namenjeni za finansiranje osnovnih i obrtnih sredstva, nabavku sirovina i materijala, isplate plata i režijskih troškova poslovanja. Visina kredita zavisi od vrednosti konkretnog izvoznog posla.

LIZING


Preduzeće se, pri odabiru odgovarajućeg načina finansiranja za nabavku opreme, putničkih i privrednih vozila za svoje potrebe vrlo često opredeljuje za lizing. Lizing je mehanizam gde zakupac (preduzeće) iznajmljuje opremu od vlasnika ili davaoca lizinga (obično finansijske institucije), i plaća nadoknadu u mesečnim ratama u ugovorenom roku, najčešće od tri do pet godina. Mesečne otplate obuhvataju glavnicu i kamatu. Po zakonu, pravne transakcije se odnose na tri učesnika: zajmodavac, primalac i isporučilac opreme koja je predmet lizinga.

Osnovna prednost lizing aranžmana predstavlja mogućnost korisnika lizinga da, u kratkom roku, bez sopstvenog kapitala dođe do opreme koja mu je potrebna za rad. Prednost korišćenja postoji kada kupac ima potrebu za predmetom lizinga na određeno vreme, to je posebna pogodnost danas kada tehnologija brzo zastareva odnosno napreduje.

Na internet prezentaciji www.alcs.org.yu možete pronaći detaljne informacije o domaćim lizing kompanijama, uslovima pod kojima se odobrava lizing i mogućnostima korišćenja ovog oblika finansiranja poslovanja.

POSEBNE VRSTE SPOLJNOTRGOVINSKOG FINANSIRANJA


Korišćenje različitih izvora finansiranja i pravilno planiranje novčanih troškova pomaže pri prevazilaženju brojnih problema vezanih za međunarodna plaćanja poput: fluktuacije deviznog kursa i spore naplate dospelih potraživanja.

Faktoring

Faktoring je posao kratkoročnog kreditiranja, posebno koristan za mala i srednja preduzeća. On se zaključuje na neodređeno vreme ili na više godina, najčešće od pet do deset. Radi se o posebnom ugovoru između banke i klijenta koji se često javlja u međunarodnoj praksi. Ugovorom o faktoringu banka se obavezuje da preuzme klijentova nenaplaćena potraživanja uz proviziju koja je najčešće u visini od 2 do 10% od ukupnog potraživanja. Nakon što klijent dostavi dokumentaciju kao garanciju potraživanja, banka isplaćuje iznos potraživanja u gotovom umanjen za iznos ugovorene provizije banke.

Međutim, potrebno je istaći da se ne radi o besplatnim kreditima. Kamata je, u ovom slučaju, uračunata u proviziju banke koja se formira na osnovu faktora kao što su: iznos kamate na preuzeta potraživanja do njihove naplativosti, rizik nenaplativosti, naknada za bankarske usluge i iznos bankarske provizije.

Zahvaljujući faktoringu mnogi mali i srednji proizvođači mogu da se, bez teškoća, uključe u međunarodnu razmenu i da plasiraju svoje proizvode na strana tržišta, dok je briga o naplati izvezene robe prepuštena banci.

Forfeting

Forfeting je posao otkupa dugoročnog novčanog potraživanja prodavca (izvoznika) od strane banke, uz određeni diskont na teret prodavca. Banka nema pravo na nadoknadu od prodavca ukoliko ne može da naplati potraživanje od kupca (uvoznika).

Ugovor o forfetingu se razlikuje od ugovora o faktoringu (iako se u oba slučaja preuzima rizik naplate, tj. prestaje pravo na regres od prodavca potraživanja ako se ono ne naplati od dužnika) po tome što se kod faktoringa radi o redovnom otkupu kratkoročnih potraživanja, dok se kod forfetinga radi o otkupu dugoročnih potraživanja.

FINANSIJSKA PODRŠKA DRŽAVNIH ORGANA


Uloga programa podrške državnih organa je pomoć izvoznicima u cilju unapređenja njihovih aktivnosti i povećanja mogućnosti za dobijanje komercijalnih kredita. Uglavnom se radi o besplatnim (grant) programima koji se realizuju u saradnji sa davaocem sredstava, ili je reč o povoljnim uslovima kreditiranja namenjenim unapređenju izvoza i saradnje sa preduzećima iz pojedinih zemalja.

Fond za razvoj Republike Srbije

Osnovni model korišćenja sredstava Fonda za razvoj je na kreditnoj osnovi. Pored toga, zavisno od namene i oblika svojine Fond će koristiti i model ulaganja kapitala na svojinskoj osnovi. Sredstva Fonda odobravaju se pravnim licima, registrovanim u Agenciji za privredne registre, osim dela sredstava namenjenih kreditiranju fizičkih lica i samostalnih radnji, koja se odobravaju putem banaka.

Programi koje pruža Fond za razvoj su:

  • Regionalni razvoj
    Učešće sredstava Fonda u kreditiranju investicija, u odnosu na predračunsku vrednost ulaganja na teritoriji opština, može iznositi 40%, 50%, 60% ili 80% predračunske vrednosti investicija, sa odgovarajućom kamatnom stopom od 5%, 4%, 3% ili 1% na godišnjem nivou, uz korišćenje valutne klauzule. Krediti za osnovna sredstva se odobrabravaju sa rokom otplate do 5 godina i grejs periodom do jedne godine. Krediti za trajna obrtna sredstva se odobravaju sa rokom otplate do 3 godine i grejs periodom do jedne godine. U predračunsku vrednost ulaganja prihvataju se samo nova ulaganja, koja se vrše od momenta podnošenja zahteva za kredit.
  • Mala i srednja preduzeća
    Učešće sredstava Fonda u kreditiranju investicija malih i srednjih preduzeća može iznositi i do 40% predračunske investicije, uz kamatnu stopu od 5% na godišnjem nivou i primenu valutne klauzule. Kreditna sredstva se odobravaju sa rokom otplate do 5 godina i grejs periodom do jedne godine.
  • Krediti za podsticanje izvoza
    Krediti za finansiranje pripreme proizvodnje namenjene izvozu se odobravaju sa rokom otplate do šest meseci, sa kamatnom stopom od 5% na godišnjem nivou i sa primenom valutne klauzule.
  • Kratkoročno finansiranje privrede
    Deo sredstava koja ne budu angažovana u investicione programe mogu se plasirati, po posebnim odlukama Upravnog odbora Fonda, kao kratkoročne pozajmice preduzećima i poslovnim bankama. Rok otplate je do 12 meseci a kamatna stopa je u visini eskontne stope Narodne banke Srbije.
  • Podsticanje proizvodnje iz sredstava za subvencije
    Krediti se odobravaju kao komisioni, u skladu sa programom Vlade Republike Srbije. Krediti za finansijski lizing se odobravaju po uslovima iz Programa o uslovima i načinu korišćenja sredstava za kreditiranje lizinga, usvojenim od strane Vlade Republike Srbije. Zahtevi za odobrenje sredstava za subvencije i lizing podnose se Ministarstvu privrede.
  • Kreditiranje malih preduzetnika i samostalnih radnji
    Krediti iz ovog programa se odobravaju posredstvom poslovnih banaka sa rokom otplate do 5 godina i grejs periodom do jedne godine, uz tromesečnu otplatu i kamatnu stopu od 1%, 3%, 4% ili 5% godišnje, zavisno od opštine na čijoj teritoriji se nalazi preduzeće. Prilikom otplate ovog kredita takođe se primenjuje valutna klauzula.

INDEKS ČLANAKA:

NAZAD NA SADRŽAJ

Trgovačka dokumenta prate robu od mesta otpreme do krajnjeg odredišta i najčešće se odnose na opis robe. U grupu trgovačkih dokumenata ubrajaju se sledeća dokumenta:

Trgovačka faktura
Predstavlja račun koji izdaje prodavac na memorandumu preduzeća. Svaka trgovačka faktura treba da sadrži sledeće elemente:

  • Datum izdavanja i broj ugovora na koji se faktura odnosi
  • Količinu robe
  • Opis i karakteristike robe
  • Jediničnu cenu izra đenu u dogovorenoj valuti i jedinici mere
  • Ukupnu vrednost robe u dogovorenoj valuti
  • Broj profakture koju je kupac prethodno odobrio
  • Naziv mesta otpreme i oznaka transportnog sredstva kojim će roba biti otpremljena
  • Paritet u skladu sa dogovorenim odredbama Incoterms
  • Instrukcije za plaćanje robe


Ostali elementi fakture zavise od vrste robe i propisani su ugovorom.

Specifikacija robe
Dokument izdaje prodavac i sadrži opis proizvoda koji je predmet kupoprodaje: dužina, širina, debljina, broj komada, pojedinačna i ukupna zapremina robe i broj paleta/kontejnera.
Ovaj dokument je posebno važan za kupca jer se na osnovu njega utvrđuje da li je ispoštovan ugovor. Takođe, na osnovu ovog dokumenta ugovorne strane ugovaraju prevoz robe (s obzirom na to da sadrži bitne elemente za određivanje načina transporta).

Ponekad, kupci u inostranstvu ili carinski organi zahtevaju sertifikate o kvalitetu robe koja se izvozi. Ovi sertifikati se izdaju od strane odgovarajućih sertifikacionih tela.

Sertifikat o poreklu robe
Predstavlja dokument od posebnog značaja za uvoznike jer ukazuje na moguće preferencijalno poreklo robe u njihovoj zemlji i samim tim umanjuje troškove carinjenja robe. Na primer, ovaj dokument je obavezan za sticanje prava bescarinskog uvoza robe iz Srbije u Rusiju. Naziv sertifikata je EUR1 i izdaje ga i overava Privredna komora Srbije.

Sertifikat o inspekciji robe
Sertifikat izdaje kupac koji konstatuje da je roba primljena u stanju, kvalitetu i količini koji su naznačeni u ugovoru. Inspekcija se se može vršiti u sedištu prodavca, kada je obavezno prisustvo prodavca. Ukoliko se inspekcija vrši u luci ili na nekom drugom mestu, neophodno je prisustvo zastupnika prodavca.

Težinska lista
Predstavlja dokument koji izdaje prodavac samo ako to kupac izričito zahteva. Sadrži podatak o minimalnoj težini po 1m3.

Lista pakovanja
Predstavlja osnovni dokument koji precizira osnovne karakteristike robe koja se otprema.
Dokument se izdaje za svaki kontejner/paletu posebno pri čemu se na svakom dokumentu unose: podaci o prodavcu i kupcu, broj fakture i broj kontejnera/palete na koji se lista odnosi.

Zbir pojedinačnih količina u svakom kontejneru treba da bude jednak ukupnoj količini robe koja se otprema. Bitan je kako za prodavca (kako bi se izbegle zloupotrebe od strane prevoznika) tako i za carinske organe.

Otpremnica
Ovaj dokument se izdaje u momentu kada roba napušta magacin ili stovarište. Potpisuje je magacioner/vozač/kupac i time potvrđuje da je roba spremna za prevoz. Osnovni elementi koje otpremnica sadrži su: podaci o kupcu, registarski broj vozila u koje je roba utovarena, ime vozača i podaci o robi.

U okviru nekih poslovnih aganžmana, poput situacije kada se uvozi radi izvoza (aktivno ili pasivno oplemenjivanje uvezene robe) neophodno je priložiti i uverenje o uvozu radi izvoza u okviru spoljnotrgovinskog prometa.

INDEKS ČLANAKA:

NAZAD NA SADRŽAJ

Sekundarno istraživanje podrazumeva prikupljanje podataka iz već raspoloživih izvora: statističke publikacije, internet, domaća i strana literatura, novine i časopisi. Informacije prikupljene sekundarnim istraživanjem posebno su značajane u početnoj fazi istraživanja.

Informacije o stranim tržištima možete dobiti i od Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA), Privredne komore Srbije (PKS), Zavoda za statistiku, trgovačkih društava i preduzeća koja već posluju na stranim tržištima. Najopširniji izvor za prikupljanje informacija, koji koriste mnoga preduzeća kod nas i u svetu je internet. Putem pretraživanja interneta možete da dođete do značajnih i ažurnih podataka o stranim tržištima. U nastavku ćemo navesti nekoliko internet prezentacija gde možete pronaći korisne informacije prilikom vašeg sekundarnog istraživanja.


Postoji nekoliko domaćih internet prezentacija koje vam mogu biti od značaja prilikom sprovođenja sekundarnog istraživanja:

Informativni centar Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza predstavlja jedinstvenu bazu podataka za sva preduzeća iz Srbije kojima su potrebne informacije o izvozu. Program je nastao kao rezultat saradnje Agencije i Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR). Namenjen je kako postojećim tako i potencijalnim izvoznicima sa ciljem da im se omogući da dođu do što više informacija od značaja za poslovanje i nastup na inostranim tržištima.

Euro Info Korespodentni Centar (EICC) u Beogradu je deo Evropske Info Korespodentske mreže koja ima preko 300 centara u zemljama Evropske Unije i zemljama Istočne Evrope. Centar predstavlja sponu između evropskih institucija i sektora malih i srednjih preduzeća (MSP) na lokalnom nivou.

U usluge EICC-a ubrajaju se:

  • pružanje informacija o programima EU
  • pomoć prilikom traženja izvora finansiranja
  • informisanje o programima Evropske Unije
  • povezivanje sa novim tržištima i partnerima

Na internet prezentaciji EICC možete naći poslovne oglase inostranih preduzeća koja su zainteresovana za poslovnu saradnju sa domaćim preduzećima (uvoz, izvoz, zajednička ulaganja).

Prema rezultatima istraživanja Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) o uticaju proširenja Evropske unije na povećanje stranih ulaganja i unapređenje izvoza domaće privrede, sprovedeno u periodu maj - jun 2004. godine, najčešće prepreke kod izvoza na nova tržišta jesu problemi kod pronalaženja stranih partnera i nepoznavanje izvoznih tržišta.

Mreža privrednih komora zemalja Jugoistočne Evrope predstavlja internet prezentaciju Privrednih komora bivše SFRJ. Uloga mreže privrednih komora je da se:

• pomogne razvoj i povezivanje regionalne privrede pomažući preduzećima pri uspostavljanju poslovnih kontakata
• organizuju sajmovi i promocije proizvoda i usluga
• pružaju savetodavne i konsultantske usluge malim i srednjim preduzećima u regionu

Globalna trgovinska i tehnološka mreža (GTN) u Srbiji je program Američke vladine agencije za međunarodni razvoj (USAID) koji ima za cilj uspostavljanje poslovnih veza preduzeća iz SAD i preduzeća iz zemalja u razvoju.

GTN omogućava preduzećima da:

  • usvajaju i nabavljaju tehnologiju iz SAD (oprema, mašine),
  • prodaju svoje proizvode u SAD i ostalim zemljama uključenim u GTN (Evropa, Južna Amerika, Azija, Afrika, Bliski Istok),
  • postanu zastupnici za proizvode iz SAD,
  • ostvaruju dugoročne poslovne kontakte sa preduzećima iz SAD i ostalih GTN zemalja.

Nakon besplatne registracije na internet prezentaciji GTN, preduzeće popunjava upitnik u kom precizira za kakav je posao zainteresovano (kupovina ili prodaja proizvoda). Pretraživanjem već postavljenih poslovnih oglasa zainteresovano preduzeće može direktno da kontaktira pravno lice koje je oglasilo potrebu za kupovinom ili prodajom određene robe.

 

INDEKS ČLANAKA:

NAZAD NA SADRŽAJ

Komentari posetilaca

Na vrh